ŠTA ĆE SE DESITI VAŠEM TELU AKO SVAKOGA DANA JEDETE MESO? Odgovor na to pitanje je u ovom tekstu!
Ukoliko ste se pitali šta se događa sa zdravljem organizma kada se ishrana bazira isključivo na proteinima ili ukoliko ih ne konzumirate imamo odgovore za vas. Evo koliko su proteini bitni za vitalnost, snagu i energiju i koliko su uspešne dijete zasnovane na mesu ili biljnim proteinima. Po porekulu razlikujemo proteine životinjskog i biljnog porekla.
Proteini životinjskog porekla:
Esencijalne amino kiseline se nalaze uglavnom u namirnicama životinjskog porekla. Ove vrste proteina se nazivaju i kompletnim jer uglavnom sadrže sve esencijalne amino kiseline i mogu se naći u:
-mesu
-piletini
-ribi
-jajima
-mlečnim proizvodima
Masne ribe (losos, sardine, pastrmka, tuna) su dobri izvori proteina. Imaju dodatnu prednost što pored proteina sadrže i visoku koncentraciju masnih kiselina koje pružaju zaštitu od srčanih oboljenja i moždanog udara. Masna riba sadrži i do osam puta više omega-3 i omega-6 masnih kiselina nego manje masne ribe kao što su (bakalar, haddock, skate.)
Proteini biljnog porekla:
Biljni proteini sadrže mnoge aminokiseline, ali nijedan biljni izvor ne sadrži sve esencijalne amino kiseline u potpunosti. Ovakva vrsta proteina se nalazi u:
-mahunarkama ( grašak, boranija, sočivo)
-žitaricama
-pasulju
-orasima
-semenkama
-sojinim proizvodima
Potrebno je da kombinujete proteine biljnog porekla da bi ste uneli sve amino kiseline koje su vašem telu neophodne. To može da se postigne bez preteranog napora- tako što ćete da pojedete pasulj sa hlebom ili musli sa mlekom.
Vegeterijanci moraju da obrate posebnu pažnju na unos proteina. Da bi uneli sve neophodne amino kiseline potrebne za proizvodnju novih proteina i na taj način održali organizam u dobrom stanju- osobe koje ne jedu meso, ribu, piletinu, jaja ili mlečne proizvode bi trebalo dnevno da unose spektar namirnica koje sadrže različite proteine. Gledano sa aspekta zdrave ishrane, trebalo bi da stremite dijeti sa većim unosom biljnih nego životinjskih proteina.
Mnogi životinjski proteini imaju visok sadržaj zasićenih masnoća ili su pripreljeni u mnogo masti (ulje, mast, salo) Istraživanja su povezala konzumiranje velikh količina crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od raka debelog creva i želuca.
Biljni proteini sadrže fitohemikalije koje doprinose zdravlju i prevenciji bolesti. Na primer, izoflavon pronađen u soji ima antioksidativna svojstva, što se smatra da je važno u prevenciji raka.
-Protivtela za imunitet
-Faktori koagulacije
-Alloantigeni, kao što su antigeni krvnih grupa
-Rezerve za dobijanje energije u telu
-Konzumacija mesa i mršavljenje
U posljednjih nekoliko godina, su vršena istraživanja koja su upoređivala visoko-proteinske dijete i mali unos ugljenih hidrata, sa dijetama niske masnoće i visokim unosom ugljenih hidrata. Neki rezultati ukazuju na to dijete sa niskim unosom ugljenih hidrata mogu pomoći ljudima da brže izgube kilograme pre nego dijete sa niskim unosom masti. Ova istraživanja i dalje treba da se potvrde jer su rezultati dobijeni samo na kratkoročnom nivou.
Ipak, niko ne zna dugoročne posledice jedenja visoko-proteinskih dijeta s malo ili bez ugljenih hidrata. Jednako zabrinjavajuće je uključivanje nezdravih masti u nekim od tih dijeta. Nema potrebe da preterujete sa unosom proteina i isključujete ostale namirnice zarad mršavljenja. Izbegavanje voća i integralnih žitarica znači da ne unosite zdrava vlakana, vitamine, minerale i druge fitonutrijente. (Espreso.rs/MojTanjir)
