Ovo će zauvijek pamtiti: Marija spasila život sinu Nade Topčagić, evo šta se desilo
Mikica je 2010. jedva ostao živ posle teških telesnih povreda na skijanju na Jahorini, gde su se lekari borili da mu spasu desnu nogu. Dvadeset minuta nakon nesreće ležao je povređen na snegu, a tek onda je stigla služba za spasavanje. Nada nerado priča o ovome.
– Jao, šta da kažem, ne daj bože nikom ono što sam ja doživela. Evo, sva se i danas naježim i suze mi krenu kada samo pomislim da sam mog Mikicu mogla da izgubim. Strašno je gledati da gubiš dete, a da si nemoćan. Strašno je kada znaš da je tvom detetu stalo srce, da je iskrvario i da ne znaš da li ćeš ga ujutru videti živog. Ne znam kako sam ostala normalna i kako sam uspela da to preživim. Da li mi verujete da bih se momentalno ubila da mi je sin iskrvario i umro. Ne bih čekala ni minuta više, odmah bih sebi presudila. To je bilo u mojoj glavi, ako nema Mikice, neće biti ni mene. Ali, eto, bog nas je pogledao i hvala mu večno na tome. Moj sin je sada živ i zdrav, lep kao lutka, ljubi ga majka. Dan kad se probudio iz kome slavimo kao njegov drugi rođendan. Ove godine biće tačno deset godina od toga. Strašno, ali kao što kažem, bog je svemoćan i pomogao nam je i dao Mikici divnu decu, moje unučiće, koje volim najviše na svetu – rekla je Nada , pa se prisetila kako su doktori njenog sina čak dva puta vraćali u život:
– Doktor Slavko Ždrale, sa još dvojicom kolega dr Mirom Stojanovićem i dr Vjeranom Saratlićem spasili su život mom Miroslavu. Njih trojica su ga dva puta vraćali u život iz kliničke smrti. Sin mi je skoro sasvim iskrvario, srce mu je stalo, pa su mu non-stop dodavali nove jedinice krvi. Postojala je opcija da mu iseku desnu nogu, ali je dr Ždrale odlučio da to ne urade, već da pokušaju da spoje nerve, što su na kraju i učinili. Šta više da vam kažem, ti doktori su moji heroji, volim ih ko boga što su mi sina spasli. Ne volim o toj Jahorini da pričam, ali će mi ona biti urezana u glavu dok sam živa.
Nada je nakon nesreće otkrila da je Marija Šerifović spasla život njenom sinu Mikici.
– Mariji ću biti zahvalna dok sam živa! Da nije bilo nje, ko zna šta bi bilo sa Mikicom. Svi su me zvali i nudili mi pomoć, Marinko Rokvić, Snežana Đurišić, Goca Božinovska, ali Marija Šerifović se ponudila da pošalje helikopter jer su policija i vojska zatajili. Kad se samo setim kako sam pevala i davala priloge policiji i vojsci, pa da mi tako vrate. Zato Mariji hvala na tom gestu. Mikijevo stanje danima je bilo nepromenjeno. Nekoliko nedelja nije osećao stopalo. Ne dao bog nikome ono što sam tada preživela. Nisam jela ni spavala. Nisam znala za sebe. Život mi se u sekundi pretvorio u pakao – kaže Nada o kolegama koje su joj pomogle kada je njenom sinu visio život o koncu. (Narodnamuzikauzivo.com)
