Toksikolog dr Radomir Kovačević istakao je da gotovo svi aparati u kući sadrže toksične supstance i da je važno da ih redovno servisiramo.
Vijest da se djevojčica iz Varaždina otrovala ugljen-monoksidom u kupatilu porodične kuće, zbog isparenja iz aspiratora i bojlera pokrenula je pitanje koliko su aparati koje imamo u kući opasni i od čega nam prijeti najveći rizik. Dr Kovačević je istakao da je u posljednje vrijeme sve više prisutno trovanje ugljen-monoksidom po kućama i stanovima od ugljen-monoksida, a najrizičnije su vikendice.
– Nije samo aspirator opasan. Savremeni stanovi imaju savršenu opremljenost, što sa sobom nosi i određeni rizik – kaže dr Radomir Kovačević.
VIKENDICE OPASNE
Kako je dalje istakao u nekim situacijama, kada je koncentracija ugljen-monoksida velika dovoljno je i tri udaha da se dođe do smrtnog stanja.
– Najveća koncentracija svih otrovnih gasova predstavlja industrija, poljoprivreda i domaćintva u urbanim mjestima. Ugljen-monoksid u čistoj atmosferi gotovo i da ne postoji, a najviše ga je u urbanim sredinama. Jedna smrtna doza je 0,1 odsto dovoljno je da čovjek udiše 30 minuta. Letalna doza da se život gasi poslije dva do tri udaha jeste 1,28 odsto. To znači da je ugljen monoksid veoma opasan, a nalazi se bukvalno u svim uređajima. Sve što se pali – kaže dr Kovačević.
On je istakao da aparate treba držati ispravnim i redovno ih servisirati da ne bi došlo do ovakovog ishoda.
– Vikendice su pogotovo opasne. Da krenemo od ogrijevnih mjesta. Sve ono što radi periodično, a odžaci se ne čiste i kada se to upali, a nema ventilacije, onda dođe do udisanja veće koncentracije nego što je uobičajeno. Sve plinske grijalice, rerne, bojleri, kao pogonsko gorivo nije to samo elekrična energija – kaže dr Kovačević.
SIMPTOMI DA SMO OTROVANI UGLJEN-MONOKSIDOM
Poseban problem sa ugljen-monoksidom predstavlja i to što on ne može čulima da se detektuje, pa je najbolje imati aparate koji mogu da utvrde materiju koja je prisutna i u kojoj količini.
– Moram da kažem da ljudski organizam ne može to da detektuje nijednim čulom, ali mogu da se primijete prvi znaci na nervnom sistemu, drugi na kardiovaskularnom sistemu. Onda se javlja pospanost, muka, gađenje, povraćanje i na kraju se pada i u komu. Srce počinje da reaguje. Tahikardija i isto se pada sve do komatoznog stanja. U nekim slučajevima nema vremena.
Dovoljan je treći udah pri velikoj koncentraciji i pada se u nesvijest. Nekada je taj period duži. Traje do osam sati. Kada se ugljen-monoksid udahne, on prođe plućnu barijeru, i kada dođe u kontakt sa krvlju, on odmah uzima mjesta u hemoglobinu i vezuje se i to ne samo da je nefunkcionalno, več ide po cijelom organizmu i ne donosi dovoljno kiseonika – kaže toksikolog dr Kovačević za “Prvu” TV. (Kurir.rs/Blic)
