“NEMAM DECU JER SAM SESTRI BILA MAJKA” Rada progovorila o smrti majke, a evo šta kaže o Milanu Stankoviću i Harisu Berkoviću
Kada joj je majka Mirjana umrla, Rada Manojlović je imala samo 19 godina, a prerani gubitak naterao ju je da preuzme odgovornost za celu svoju porodicu. Zbog toga što je ceo život imala nekog za koga će da brine, Rada kaže da nije poželela da se ostvari kao majka.
Bila si u nekoliko dugih veza, koje se obično završavaju brakom ili porodicom. Budući da se to nije desilo u tvom slučaju, da li to znači da nisi našla pravog partnera?
– Uopšte nije do partnera, jer sam ludo volela i bila zaljubljena u svakog s kim sam bila u vezi. Svako bi na mom mestu dobio dete, ali ne ja, i ne zbog tih muškaraca. Kod mene je to jedna duboka psihološka priča. Psihijatar mi je objasnio da je gubitak majke kod mene rezultirao time što sam preuzela ulogu zaštitnika porodice. Zarađivala sam, sestru sam zakačila za sebe, i njoj sam bila kao majka. Imala sam o kome da brinem i nije mi trebao još neko. Jednostavno, nisam bila spremna za to.
Da li se otada nešto promenilo?
– I sada se osećam kao da imam 25 godina, a ne 38. Mislim da je moj problem u tome što odbijam odgovornost, a u roditeljstvu moraš da budeš spreman da nekog voliš više od sebe. I ovako brinem ceo svoj život, pogotovo otkako sam izgubila mamu i nanu, nisam spremna da brinem još. Imam sestru, oca, brata i ne mogu da volim više nekog i da strepim da će nešto da mu se desi. Dovoljno sam se nasekirala u životu.
Da li si iskreno volela svakog svog partnera ili si samo bila zaljubljena u tom momentu?
– Moje veze su trajale godinama, a ne na momente. Svako ima svoju percepciju šta je ljubav i šta traži u odnosu, a ja sam tad dobijala ono šta mi je trebalo. Meni su veze bile sklonište od ludila koji nosi moj posao i od partnera sam uvek imala podršku. Uvek mi je trebao mir, a to sam dobijala. Iako je svaki moj partner bio drugačiji, ja sam, poput većine žena, od njih napravila isto. Jesi li imala potrebu da menjaš svoje partnere?
– Nisam, jer kada se ja zatalebasam, u mojoj glavi je to ljubav za ceo život. Sve veze su mi dugo trajale i dešavalo se da drugi vide da ti odnosi ne vode ničemu, ali ja sam bila uporna ko mazga, bez rezona i mozga. Stoički sam podnela te raskide. Meni je uvek bilo lepo.
Tvoja poslednja veza je bila s kolegom Harisom Berkovićem. Da li ste ostali u dobrim odnosima?
– Pisalo se svašta o tome, ali ne bih da načinjemo tu temu. Što se tiče mojih drugih odnosa, mnogi znaju za moju vezu s Milanom Stankovićem. To je bila više neka vrsta duhovne veze. Milan je moj prijatelj i s njim sam odrasla. Upoznali smo se u „Zvezdama Granda“ kad smo imali po 19 godina. Pola života se poznajemo i taj odnos drugačije posmatram. Sve je imalo svoj razlog. Ne kajem se što je toliko trajalo, mislim da sam bila iskrena i čista.
Kada se osvrneš na svoj život, da li bi za sebe rekla da si hrabra, luda ili nešto treće?
– Hrabra sam svakako, ali život me je na to naterao. Mama mi je umrla kada sam imala 19 godina, a devet dana nakon njene sahrane morala sam da pevam da obezbedim novac za daću. Sa 20 godina sam upala u „Zvezde Granda“, a posle takmičenja smo otišli na turneju. Živeli smo u kombiju u kojem sam ostavila mladost i kosti, i nisam imala vremena ni da otpatim. Zato me je sve stiglo tokom korone, kada je umrla nana, mamina mama. Tada sam mnogo razmišljala hoće li mi se svi ti stresovi odraziti na zdravlje. Još od mamine smrti sestra i ja imamo strah i stalno idemo na zdravstvene kontrole jer se plašim da li i koliko stres uticalo na mene.
Ipak, čini se da životu i svim problemima pristupaš s osmehom…
– Osmeh je zapravo moj odbrambeni mehanizam. Smejem se i kada mi je loše, kada se svađam i kada mi je neprijatno. Ne znam da li će me taj smeh koštati, ali znam da su bile situacije kada je trebalo da plačem, a ja sam ćutala. Moj psihijatar kod kog sam krenula zbog problema sa snom objasnio mi je da stres mene udara na nespavanje. Važno je da budemo u kontaktu sa nama samima, spoljašnost je najmanje bitna. Bitno je ono šta osećamo u srcu, kako smo preživeli neke stvari, neke raskide i promašene odluke.
Sestra Maja ti je odnedavno postala i menadžerka. Da li si zadovoljna saradnjom?
– Mogla sam i ranije da je upregnem da radi za mene jer je veoma sposobna. Za tri meseca je uspela da me organizuje kako treba. Za ovo kratko vreme koliko radimo zajedno, uspela sam da zaradim onoliko koliko nisam za tri godine. Nikad u životu nisam prebrojala novac od honorara jer sam uvek verovala ljudima. Mene može da pređe ko hoće, sada da mi kažeš hajdemo, ja idem ko guska kroz maglu. Sećam se jednom kada sam sam pravila rajder listu, tražila sam salvete koje nisam dobila, a preznojila sam se na bini. Grejala sam vodu u šerpi da se kupam jer nije bilo tople vode. Srećom, pametna sam, pa sestra i ja nosimo električno lonče. Kad krenemo na nastup, poučene iskustvom, nosimo sve. (kurir.rs)
