(VIDEO) MUŽ JE POKUŠAO DA JE UBIJE PRED DECOM, ALI JE TEK ONDA POČEO NJEN PAKAO: Sistem je nastavio da muči ovu ženu!
Koliko je i sistem u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, apsurdan i krut prema žrtvi nasilja, pokazalo se u slučaju 25-godišnje Mihaele I., koju je bivši suprug 31. januara zamalo ubio pred njihovom malom decom.
Od smrti pod udarcima tegovima u gepeku automobila, gde ju je na silu uvukao, mladu su ženu spasili prolaznici. Završila je u bolnici sa smrskanom desnom rukom i višestrukim frakturama lobanje.
Da je glava primila sve udarce koje je rukom zaustavljala, usmrtili bi je, kazali su joj lekari. Jedan joj je prst ostao nefunkcionalan, užasne glavobolje imaće celi život, ali se oporavila. A onda ju je preuzela birokratija.
Centar za socijalnu pomoć uputio ju je u sigurnu kuću, ali nisu rekli u kojem je žrtva stanju. Sa šipkama u ruci Mihaela nije mogla ni da povije dete, a Kuća ima smeštaj i stručnu pomoć, ali ne i njegu. U bolnici su joj rekli da obrijanu glavu otkrije da se rane suše, a to nije veseo prizor za ostale traumatizovane žene i, pogotovo, za decu.
S decom se prvo preselila k prijateljici, pa u unajmljeni stan. Na bolovanju, uz razumevanje poslodavca kod kojeg je na stručnom osposobljavanju, sama je zatražila jednokratnu novčanu pomoć, nisu to u Centru učinili. Pomogli su joj i iz udruženja Solidarna. Kako najam stana ističe 1. jula, očajnički je pisala predsednici Republike, ministarki socijale, premijeru, Milanu Bandiću…
– Svi su prosledili moj dopis dalje, a iako sam rođena Zagrepčanka, zbog privremenog seljenja nemam desetogodišnji kontinuitet življenja u Zagrebu i zato ne ispunjavam uslove za gradski stan. Formalno, nisam ni žrtva nasilja jer nemam takvu pravomoćnu presudu – govori Mihaela.
Brutalni napad socijalna je služba zabeležila kao prvi incident, premda je ona i prethodno prijavljivala da je bivši suprug prati te da ju je već jednom i udario.
– Prvi je otkad sam ja preuzela slučaj – glasilo je obrazloženje socijalne radnice iz novog stručnog tima.
Naime, nakon što se s jednim timom uhodala i oni su temeljno upoznali nju i sve okolnosti slučaja, dodeljen joj je novi tim. Koliko se ozbiljno tretiraju prijave nasilja u porodici, pokazuje i to što je prvu njenu prijavu od 24. septembra prošle godine, kad ju je bivši suprug prvi put udario, policija poslala prekršajnom sudu tek 4. februara, nakon drugog, ubilačkog napada tegovima.
– Dan nakon napada, nazvala me socijalna radnica i rekla mi da sudski pokrenem zahtev za zabranu viđanja Tomislava s decom. Moja advokatica međutim, rekla mi je da bi to centar trebalo da uradi, jer svakim postupkom koji pokrenemo, navlačimo još veću Tomislavovu mržnju i jednog dana kad izađe iz zatvora, opet će se okomiti na nas. Centar je, međutim, danima pravio pritisak da to učinim sa svojom advokaticom, dok mi advokatica nije otkazala punomoć – priča Mihaela.
Tek naknadno centar je pristao da pokrene taj zahtev i 6. februara sud su obavestili da menjaju svoje mišljenje i traže zabranu viđanja.
Najnoviji udarac Mihaela je doživela proše nedelje.
– Nazvala me socijalna radnica i kazala da im je Tomislav iz pritvora poslao dugo pismo u kojem traži informacije o deci. Rekla mi je da će mu odgovoriti kako oni nisu dužni davati mu te informacije, ali je to obveza roditelja koji stanuje s decom. Kad sam rekla da nisam spremna obratiti se čoveku koji me hteo ubiti i da ću se savetovati s advokaticom, rekla je neka mu napišem bar tri rečenice. Advokatica mi je kazala da roditelj ima tu obavezu kad je reč o civilizovanom razvodu, ali ne i kad je reč o pokušaju ubistva i to pred detetom, koje i danas zbog toga odlazi psihologu. Nadzornica mi je čak rekla da bih, ne pišem li mu, mogla zaraditi krivičnu prijavu. Kad sam joj rekla da ne mogu sesti i pisati mu, rekla mi je: “Ma sve ste preživeli pa možete još i to!” – u neverici priča.
Mihaela se vratila na posao, upisala dodatno obrazovanje kako bi svojoj deci osigurala bolju budućnost.
– Igramo se, idemo na vežbe, nastojim na sve načine ulepšati im život nakon traume koju su proživela i koje se starije dete seća. U vreme razvoda, zbog međusobnih optuživanja Tomislava i mene, uveli su meru nadzora nad porodicom. Sredinom maja tu su meru produžili, uz obrazloženje da je to u svrhu osnaživanja roditeljskih kompetencija majke i pružanja pomoći i podrške. Pitala sam ih znači li to da će mi pomoći naći stan i zaštititi me kada on izađe iz zatvora. Rekli su da neće – opisala je ova mlada žena, kojoj očito ne pomažu puno ni Istanbulska konvencija ni novi protokoli.
“Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36.” (Espreso.co.rs/Večernji.hr)
