MILOŠ BOJANIĆ PLAČE KAO KIŠA! Doneo je konačnu odluku, ostaje bez kuće, sve je ispričao javno
MILOŠ BOJANIĆ PLAČE KAO KIŠA! Doneo je konačnu odluku, ostaje bez kuće, sve je ispričao javno
Poznati pevač Miloš Bojanić govorio je o planovima za prodaju luksuzne vile u Baošićima, koju je nedavno renovirao i uložio ogromnu svotu novca, a onda se prisetio i teškog detinjstva.
– Moleri, keramičari i električari su radili samo, a sve ostalo sam ja sam radio. Ostaće uspomena na moje pesme i kuće, to su moji spomenici. Ja sam čvrsto odlučio da prodam kuću jer sam shvatio da sam sve što sam radio i sagradio ja sam sebi zadao veliku obavezu. Biti domaćin na svadbi i na slavi i u mojoj kući je mnogo teška obaveza. Iz tog razloga ću je prodati. Razmišljao sam da kupim jednu jahticu da ima sobu, kupatilo, kuhinju, da ima frižider. Imaću tu neku garsonjericu za suprugu i mene. Hoću da budemo na vodi, da ribarimo, da spavamo na moru. Kuća je prevelika obaveza. Za 12 porodica ja imam obavezu da posvetim makar po 10 minuta za tri meseca ja sam gotov. Žena izdaje u Novom Sadu kuću, ja ovde… Malo putujemo, malo uživamo… Mikica i Bojana su bili, a Banetove ćerke su velike, punoletne, imaju momke, završavaju fakultete i tu su sad drugi planovi… Bane je društven, uklapa se sa svojim obavezama… – otkriva Miloš i priseća se svog detinjstva i početaka:
– Nije bilo lako kad sam se doselio. Radio sam u građevinskom preduzeću kao fizički radnik i vanredno završio srednju školu. Bio sam prvo inspektor za saobraćaj, pa direktor firme. Taj sam početak bio je izuzetno težak, na početku sam radio jako teške poslove. Posle sam se prebacio na lakše poslove. Snalazio sam se na razne načine. Sve što sam ja preživeo normalnom čoveku bi bilo jako teško. Kad bih se ponovo rodio, tako bih sve isto – otkriva pevač, a onda se u jednom momentu dok je pričao kako je sebi uvek bio na poslednjem mestu i rasplakao pred kamerama.
– Moje detinjstvo je bilo normalno. Ja sam seljačko dete koje je od 14 godine počelo da radi kućne poslove. Za 18. rođendan sam dobio od oca poverenje da mogu da čuvam konje. Moji sinovi su dobili za 18. po auto da ga voze. Počeo sam da zarađujem s ocem zanatlijom. Ja sam od 15. godine počeo da zarađujem, onda sam sebi kupio sat neki ruski, to je tada bilo čudo… Kad sam kupio ”seiko” ja sam ugravirao ”Svom Milošu od svog Miloša”. Mnogi koji me dobro znaju su shvatili dobro to. Ja sam roditeljima napravio kuću, deci sam napravio. Nekad se zapitam: ”Čiji sam ja?”. Često zaplačem kad pevam svoju pesmu ”Sve sam kule sagradio”. To je istina, sebi sam uvek na poslednjem mestu… Takav sam ja. I danas za mene nije važno… To je možda greška, a možda i vrlina. Ja volim oldtajmere. Mene zafrkavaju da volim stare automobile i mlade žene. Najviše uspeha mi je donela pesma ”Oči zelene” – otkrio je kroz suze Bojanić. (kurir.rs)
Share this content: