Potrošaču trgovac odbio da naplati karticom: Tvrdi da ne naplaćuju ispod 500 dinara, evo da li je to dozvoljeno!

Potrošaču trgovac odbio da naplati karticom: Tvrdi da ne naplaćuju ispod 500 dinara, evo da li je to dozvoljeno!

Neke evropske zemlje gotovinu skoro ni ne koriste i gotovo sve se plaća elektronskim putem. Reklo bi se da je to danas svuda uobičajeno, ali u Srbiji to nije slučaj jer mnogi trgovci ne dozvoljavaju plaćanje malih iznosa karticama. Kažu – ne isplati im se. Imaju li pravo da sami određuju načine plaćanja, pitaju se potrošači, a evo šta kaže zakon.

“Primetio sam da je u jednoj maloj radnji kod mene u selu moguće plaćanje karticama samo za iznose preko 500 dinara. Koliko razumem, to je uvedeno da ljudi ne bi kupovali kutiju cigareta od npr. 400 dinara i plate karticom i radnja ne zaradi ništa. Moje pitanje je da li je to uopšte dozvoljeno, da neko ograničava sredstvo plaćanja samo na osnovu iznosa?”, upitao je internet zajednicu jedan korisnik Redita. Sudeći po broju komentara, nije jedini sa sličnom dilemom. “Kod mene u komšiluku ne daju da se plati karticom ako je iznos manji od 300 dinara, ne znam što”, glasio je jedan komentar ispod objave.

Na to je, između ostalog, dobio odgovor da je razlog takvoj praksi taj što banke trgovinama naplaćuju za svaku transakciju.

“Zato sto svaku transakciju naplaćuju prodavcu. Negde je procentualno, a negde fiksna naknada. Ako je fiksna, naravno da im se ne isplate male sume. Negde sam čuo da idu i preko 7% na račun naknade kod određenih banaka, pogotovo ako nije ‘njihova’ kartica”, objasnio je jedan korisnik. Drugi je to objasnio na primeru prodaje cigareta:

Zarada na kutiji cigareta 10 dinara. Tarifa banke za jednu transakciju karticom je oko 13 dinara. Platiš karticom manji iznos i prodavnica radi u minusu zbog tebe.” Ljudima se ovaj model očigledno ne dopada jer često ne idu u obližnju radnju zbog toga već traže one gde primaju kartice za manje iznose.

“Prvo da kažem da ne idem u prodavnicu u komšiluku zbog toga”, glasio je jedan komentar, a ovaj korisnik daje svoje objašnjenje zašto:

“Ne daju za iznose manje od 300 dinara i ne mogu da platim cigarete karticom. Ovo NIJE dozvoljeno, ali reci ću vam zbog čega to rade. 1. Postoji provizija na plaćanje karticom, tako da prodavci manje zarade i nekad im se čak i ne isplati pa su uveli neku okvirnu cifru. 2. Na cigarete je zarada baš mala, a kad se plati karticom, radnje su u minusu, ali svi imaju cigarete jer to dovlači mušterije. Ako su mi potrebne cigarete i još nešto, idem tamo gde ima cigareta.”

Prema njegovom mišljenju, to je loš biznis model i tako rade samo male radnje.

“Inače nije dozvoljeno i mogu da mu zatvore radnju, ali s obzirom da razumem problem naravno da neću da prijavim ili nešto slično”.

“Nemam čak ni kome da kažem niti da raspravim, radnici su u fazonu ‘veži konja gde ti gazda kaže”, zaključio je on.

Šta kaže zakon?

Prema Zakonu o platnim uslugama, trgovci nisu u obavezi da omoguće plaćanje putem POS terminala ili sličnih uređaja. To je slikovito objasnio i jedan korisnik Redita čiji je drug vlasnik trgovine – njegova prodavnica, njegova pravila. Ako se trgovac odluči da u svoje poslovanje uključi plaćanje karticama jedne od 11 banaka u Srbiji sa kojima ima saradnju, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu. Ukoliko ih ne prihvate, u obavezi su da to jasno naznače potrošačima.

Zvanični stav Narodne banke Srbije je takav da se protivi administrativnom uvođenju obaveze da trgovci prihvataju kartična plaćanja, navedeno je u komentarima.

Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama – ni Zakonom o platnim uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014 i 44/2018), niti Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica (“Sl. glasnik RS”, br. 44/2018), prevashodno iz razloga što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima (npr. troškove po svakoj izvršenoj transakciji – trgovačka naknada, kao i troškove kupovine ili iznajmljivanja POS terminala – kažu u NBS.

Razlog tome jeste da bi to povećalo “zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca i to pre svega inostranih kartičnih sistema – čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima daleko najviše”.

– Kao ishod trgovac prenese trošak skupih kartičnih plaćanja na cenu robe i usluga i na kraju sve plate potrošač i društvo. Zbog toga, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca kroz uticaj na snižavanje troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, kao i uvođenjem platnih instrumenata koji u odnosu na platne kartice imaju značajno niže troškove za trgovce (instant plaćanja) i ne zahtevaju skupe uređaje kakvi su POS terminali – navode u NBS.

Međutim, važno je naglasiti da Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, ne može da utiče do kraja na troškove platnih kartica, pre svega zbog tzv. troška kartičnog sistema koji određuju kartični sistemi, plate ga banke koje ga uračunaju u naknade trgovaca, a trgovci u cenu roba i usluga – dodaju u NBS. (Espreso / Blic Biznis / Redit / Euronjuz Srbija / Prenela: J.N.)