Letnje vrućine su rizik za trombozu: Doktor otkriva kako da prepoznate rane simptome

Letnje vrućine su rizik za trombozu: Doktor otkriva kako da prepoznate rane simptome

Tromboza koja pogađa arterije može da dovede do ozbiljnih stanja poput infarkta miokarda ili moždanog udara, a simptomi zavise od zahvaćenog organa.

Vrućine i visoke temperature izazivaju pojačano znojenje, što dovodi do gubitka tečnosti i dehidracije, čime se smanjuje zapremina krvi i povećava njena gustina. Ovo usporava cirkulaciju i olakšava stvaranje krvnih ugrušaka, čime se povećava rizik od tromboze, kaže za naš portal vaskularni hirurg dr Dario Jocić.

Šta je tromboza?

Tromboza je stanje u kojem se krvni ugrušak (tromb) formira unutar krvnog suda, što može da ometa normalan protok krvi. Najčešće vrste su duboka venska tromboza (DVT), kao i arterijska tromboza.

– Prva se javlja u dubokim venama, najčešće u nogama, a simptomi uključuju otok, bol i crvenilo. Arterijska tromboza pogađa arterije i može da dovede do ozbiljnih stanja poput infarkta miokarda ili moždanog udara, dok simptomi zavise od zahvaćenog organa. Rani znaci koji ukazuju na trombozu su otok, bol i crvenilo, najčešće u nogama. Takođe, važno je obratiti pažnju na neobične bolove, posebno ako su praćeni oticanjem ili promenom boje kože. Kratak dah i bol u grudima mogu da budu znakovi plućne embolije, što zahteva hitnu medicinsku pomoć – opominje doktor.

Kako se leči?

Rizične grupe podložnije stvaranju ugrušaka su starije osobe, ljudi sa prethodnom istorijom tromboze, osobe sa poremećajima koagulacije, trudnice, gojazne osobe, pušači, kao i oni koji koriste hormonsku terapiju ili kontraceptivne pilule.

– Lečenje uključuje primenu antikoagulanasa, trombolitičke terapije i, u nekim slučajevima, hiruršku intervenciju. Važno je da se bolest rano otkrije, jer ako se terapija započne na vreme, mogu da se spreče ozbiljne komplikacije kao što su plućna embolija ili moždani udar – naglašava dr Jocić.

Mere prevencije:

Tokom letnjih meseci važno je unositi dovoljno tečnosti, izbegavati dugotrajno sedenje ili stajanje, redovno se kretati i nositi laganu, udobnu odeću. Takođe, treba izbegavati prekomernu izloženost suncu i visokim temperaturama.

– Hidratacija je od suštinske važnosti za prevenciju tromboze, a preporuka od najmanje osam čaša vode dnevno i dalje stoji, posebno tokom vrelih letnjih dana. Rizik mogu da smanje i namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, poput ribe, lanenog semena i oraha, kao i hrana bogata antioksidansima, kao što su voće i povrće – savetuje doktor.

Od koristi mogu da budu i suplementi omega-3 masnih kiselina, kao i vitamina E, ali ih nemojte uzimati na svoju ruku, bez konsultacije s lekarom.

Tromboza može da manifestuje slične simptome kao i druge bolesti, poput istegnuća mišića ili upale vena.

– Razlikovanje ovih stanja je jako važno, jer tromb može da dovede do ozbiljnih komplikacija ako se ne leči na vreme. Zato je neophodno da posetite lekara čim primetite simptome kao što su otok, bol i crvenilo, kako bi se postavila dijagnoza i započelo odgovarajuće lečenje – poručuje vaskularni hirurg. KURIR.RS/Nataša Lazović