Moja mama je bila jedina koja je mogla da vidi moju dušu: 10 stvari koje su se promenile nakon smrti roditelja

Moja mama je bila jedina koja je mogla da vidi moju dušu: 10 stvari koje su se promenile nakon smrti roditelja

Mislim da te ništa ne može pripremiti za gubitak roditelja. To je veći udarac u odraslom dobu, jer ste u trenutku kada ste zapravo prijatelji sa svojom majkom ili ocem . Njihova mudrost je konačno potonula i znate da su sve stvari na koje ste prevrtali očima kao tinejdžer zaista urađene iz ljubavi i verovatno su vam spasile život na vreme.

Oboje sam izgubila u razmaku od dve godine : majku veoma neočekivano, a oca prilično brzo nakon dijagnoze raka. Moja mama je bila jedina osoba koja je mogla da vidi u moju dušu i mogla je da me pozove na najefikasniji način. Naučila me je šta znače humanost, empatija i velikodušnost. Moj otac je bio sarkastični realista u kući i jedan od ljudi koji najviše opraštaju koje sam ikada srela.

Tuga ide svojim tokom i dolazi u fazama. Od njihove smri, u mom životu su se promenile mnoge svari, a ovo su neke od njih:

-Moj telefon nikada nije daleko od mene pred spavanje, jer sam poslednji put kada sam to uradila propustila poziv da mi je umrla majka.
-Sama pomisao na smrt moje majke, ponekad me je činila fizički bolesno, oko šest meseci nakon što je umrla.
-Njihova smrt je rasparčala ostatak naše porodice.
-Dala sam sve od sebe da ispoštujem njihove želje i to me ponekad činilo lošom ženom. Teret toga je bio ogroman, ali sam razumela zašto sam izabrana. To me je ojačalo kao osobu , pa sam na tome zahvalna.
-Ljuta sam što moj sin nije stigao da ih doživi kao babu i dedu.
-Gledala sam ga pet puta pre njegovog rođenja i osećam da mi nešto fali. On bi obožavao njih i oni njega.
-Ne bih menjala vreme sa njima ni za šta, ali ponekad mislim da bi bilo lakše da su umrli kada sam bila veoma mlada.
-Ne žali se preda mnom na roditelje.
-Život ide dalje, ali biće trenutaka čak i godinama kasnije, i dalje ćete se slomiti kao da se to dogodilo juče.
-Kada vidite svoje prijatelje ili čak strance sa njihovom mamom ili tatom, ponekad ćete biti ljubomorni.
-Ovde sedim osam i deset godina kasnije i još uvek ima trenutaka da posegnem za telefonom kada se desi nešto uzbudljivo. Onda me pogodi — ne mogu da ih pozovem.

-Gubitak roditelja — dva, u mom slučaju — zauvek je promenio mene i način na koji gledam na svet. Na čudan način, to me je učinilo boljim roditeljem. Uvek sam veoma svesna šta sećanja mogu značiti mom sinu i kako ću uticati na njegov život dok sam na ovoj zemlji. On zaslužuje da zna koliko je voljen i kada mene ne bude, ono što ga sada učim i usađujem, biće moje nasleđe. stil.kurir.rs