U ovoj kafani je Šaban počeo da peva, u nju je bežao od svih i svega! A ovu Šaulićevu fotku NIKAD NISTE VIDELI
U ovoj kafani je Šaban počeo da peva, u nju je bežao od svih i svega! A ovu Šaulićevu fotku NIKAD NISTE VIDELI
Iako je od tragične pogibije Šabana Šaulića prošlo više od tri godine, njegovi prijatelji iz rodnog Šapca još ne mogu da se pomire s činjenicom da ga više nikada neće videti živog.
Kralja narodne muzike pominju svakog dana i evociraju uspomene na druženje s njim, a neke od njih su podelili i s našom ekipom, koja je došla u Šabac, kako bi videla u kom je stanju njegova rodna kuća u Ulici Avde Karabegovića, koju mnogi žele da preimenuju u ulicu Šabana Šaulića, o čemu postoji i zvanična peticija.
Naše sagovornike smo zatekli u čuvenoj kafani “Kod Lile”, a među njima i gospođu Mejru Ahmetović, suprugu nekadašnjeg vlasnika kafane.
– Kad god je dolazio u Šabac, ovde je obavezno dolazio i to samo kod nas u kafanu. Bio je ovde nekad i bilijar, pa je igrao s društvom. Pevali su i veselili su se. Njega nema ko ovde nije voleo. Legenda, kralj, pošten i dobar čovek. Obožavao je naše lokalne specijalitete: kulake, maslanicu, podvarak, ćuretinu.
To su njemu njegova majka i sestra spremale. Kada smo čuli da je Šaban poginuo, mi smo svi bili u šoku. Moja ćerka Zorica, koja je sada vlasnica kafane, tada je sve organizovala za pokoj njegove duše: zapalili smo sveću, svi iz ove ulice su došli, ljudi su sedeli ovde celu noć. Samo joj je ostala žal što nije na raskrsnici sve sveće popalila. Puštala je njegove pesme, stavila je njegovu sliku i čašu s vinom na sto. Nikad ga nećemo zaboraviti. Inače, on se s mojim bratom, kao mali, igrao žmurke, lopova i žandara. Kod moje majke je dolazio i pevao pesme – rekla nam je Mejra.
Tada nam se pridružio i sam Lilo, Šabanov najbolji prijatelj, koji je sve vreme, govoreći o njemu, bio na ivici suza.
– Svako svoje slobodno vreme Šaban je provodio ovde kod nas u kafani, svaki četvrti dan u poslednjih 20-30 godina. Tad nije imao vikendicu u Krčedinu, u koju je kasnije češće odlazio, kako bi se sklonio od svega i svih. Ovde je muzika bila samo klavir. Ja sam bio samo pritisnuo akord, Šabanu ništa više nije trebalo i odmah je počinjao da peva. To vreme je neponovljivo. Sećam se kad je snimio LP ploču i pesmu “Dajte mi utjehu”, mi smo bili prvi ovde, kod mene u lokalu, koji smo čuli njegove nove pesme. To se nije gasilo – priča on…kurir.rs
Share this content: