“JELA SAM BRZU HRANU SVAKOG DANA TOKOM JEDNOG MESECA” Promenila ishranu potpuno pa usledio ŠOKANTAN REZULTAT: “To nisam očekivala”
Dijetetičarka i stručnjakinja za zdravu ishranu Nikol Rodrigez odlučila je da testira šta će se dogoditi ako svakodnevno jede brzu hranu tokom mesec dana. Kako ne bi preterivala, ograničila je svoj budžet na pet evra dnevno za trošenje na fastfud.
Opšte je poznato da redovna konzumacija ove hrane može da ima brojne posledice na opšte stanje organizma, međutim, Rodrigez je u delo sprovela nekonvencionalnu i pomalo kontroverznu ideju. Njena teorija je bila da mesec dana ovakve ishrane, gde „junk food“ čini samo jedan obrok u danu, i to kao deo sveukupne uravnotežene ishrane i redovnog vežbanja, neće doprineti opadanju njenog zdravlja. I bila je u pravu. Čak se desila suprotna stvar – neki zdravstveni parametri su joj se poboljšali, piše Eat This.
Ipak, cilj ove specijalistkinje za zdravu ishranu nije bio da ljudima pošalje poruku da treba svakodnevno da jedu brzu hranu, jer ne smemo da zanemarimo koliko je puna prerađenih masti, soli, šećera i drugih štetnih aditiva. Ideja je bila da pokaže da je za naše zdravlje mnogo bolje da umereno uživamo u fastfudu nego da ovu hranu demonizujemo i strogo izbegavamo, a onda da je jedemo u neumerenim količinama iz prostog razloga jer smo je željni.
Kao zaključak eksperimenta, Nikol Rodrigez ipak ističe šest negativnih efekata koje nezdrava brza hrane može da ima na naš organizam:
Ako konzumirate više od jednog obroka dnevno ove hrane povećaćete unos natrijuma. Rodrigez kao primer navodi obrok koji se sastoji od duplog čizburgera, malog pomfrita i malog šejka iz jednog od vodećih lanaca brze hrane. Ovaj obrok sadrži više od 1.500 miligrama natrijuma.
– Vremenom, visok unos natrijuma može pa podigne krvni pritisak i poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara – ističe Nikol.
Višak kilograma
Previše unosa brze hrane, više obroka u toku dana, može samo da dovede do viška kilograma. Uzimanje više kalorija nego što je telu potrebno dovodi do gomilanja kilograma. Pogotovo, ukoliko ne praktikujete redovnu fizičku aktivnost.
Unošenje manje vlakana
Takođe, nisu isključeni ni problemi sa stomakom i varenjem. Brza hrana koja sadrži manjak celih žitarica, orašastih plodova i biljnih namirnica ne može da zadovolji potrebe organizma za vlaknima. Neke od posledica su gasovi i pojava zatvora.
Povišen holesterol
Jedan od problema u većini restorana brze hrane je količina zasićenih masti koja se dodaje u jednom obroku. Na osnovu ishrane od 2.000 kalorija dnevno, maksimalna granica za zasićene masti je 22 grama dnevno. Lako možete da unesete 75 posto ili više dozvoljenog unosa zasićenih masti dok jedete brzu hranu, a u nekim slučajevima možete da unesete 100 do 150 posto preporučenog dnevnog maksimuma zasićenih masti. Naučno je dokazano da je povećan unos zasićenih masti povezan sa povećanim lošim holesterolom.
Rizik od dijebatesa
Jedna studija otkrila je da je konzumiranje brze hrane dva puta nedeljno povezano sa povećanim rizikom od dijebetesa tipa 2. Ukoliko imate preddijabetes, trebalo bi da izbegavate ovu vrstu ishrane.
Manjak osnovnih nutrijenata u telu
Kalijum, kalcijum, vitamin D, vlakna – ovo su samo neki od ključnih nutrijenata koje u manjku imaju ljudi ako se prečesto hrane brzom hranom. S obzirom na to da se kalijum najviše unosi kroz voće, a kalcijum kroz povrće i mlečne proizvode, logično je zašto ishrana zasnovana na pici, pekari i burgerima ne može da namiri ove osnovne potrebe. (Kurir.rs/Zadovoljna.rs)
