ZA 18 MESECI OTPLATILA SAM STAN DANA JE SA 18 GODINA OTIŠLA NA KRUZER, OVO JE NJENA PRIČA O ZARADAMA: BAKŠIŠ MI JE BIO 3.000$
Svi oni koji se jednom odluče na krstarenje sanjaju o luksuznim i ogromnim kruzerima. Mnogi o tome govore kao o “malom gradu” na vodi, gde može da se nađe sve što je potrebno. Tu se mogu naći teretate, bazeni, restorani, barovi, pa čak i bioskopi. To su samo neke od stvari koje možete očekivati na kruzeru, a za čiju kartu je uglavnom potrebna pozamašna suma novca. Gotovo svakodnevno na društvenim mrežama možemo da pročitamo polemiku o tome koliko se zapravo zarađuje na ovim luksuznim mestima.
Kurir je nedavno pisao o Dani Šćepović, menadžeru za regrutaciju i ambasadora kompanije “London Wellness academy”, koja je sa 18 godina počela rad na kruzeru i to kao frizer, a onda sam postala spa-menadžer treningom u Majamiju i nakon toga ostala čak deset godina na brodu.
– Zahvaljujući zaradi sam tada za 18 meseci uspela da otplatim stan, a plate se inače kreću od 800 dolara do čak 15.000 dolara – rekla je tada Šćepovićeva (38) i dodala:
– Moj prvi dan na brodu je izgledao tako što sam najpre išla na trening u London, a zatim na brod. Prvi brod se zvao Carnival Destiny, koji je isplovljavao iz prelepog San Juna, glavnog grada Portorika. Sećam se one tinejdžerke od 18 leta koja stoji na doku i gleda ispred sebe prelepi i ogroman Carnival brod koji mi je delovao nestvarno, ogromno i zastrašujuće. U rukama sam držala pasoš i mali kofer, a u srcu sam nosila želje, ambicije i nade za budućnost. Do mene je tada prišla Dily, devojka iz Britanije koja je brzim govorom i akcentom kao sa filmova koje sam gledala kao klinka nešto promrmljala. Sećam se da sam obukla uniformu i za sat vremena sam posle brzinskog ručka bila u svom prelepom spa-centru koji je imao 2.000 kvadrata, sa staklenim zidovima čiji se pogled prostirao na stari grad.
Naša sagovornica je pomenula i da je oko sebe imala kolege iz više od deset zemalja.
– Svako od njih je za mene imao osmeh i pozdrav što je učinilo da se osećam kao kod kuće, a Dily mi je otada postala i ostala jedna od najboljih prijatelja. Kako su dani prolazili uvidela sam da je život na brodu dinamičan, brz. Puno se radi, još više se putuje, a vremena nikad dosta. Bilo da radite u spa-centru, baru, pozorištu, kuhinji, jedno je sigurno – vredni ste i disciplinovani.
Ona ističe i da je bitno biti efikasan naročito kada brod plovi.
– Ti dani kada smo na moru i kada plovimo ka tim famoznim lukama su dani kada ima najviše posla jer su svi tu, tada su spa-centri aktivni. Masiramo, vežbamo, friziramo… Svako radi termin više i bez gledanja na sat. Naše vreme dolazi kada brod stigne na destinaciju, kada se putnici otisnu na plaže i mesta za slikanje zbog kojih su i krenuli na krstarenje. To vreme koristimo da se javimo svojima kod kuće. Majci koja pita zašto se ne javljaš nedeljama, vreme da pojedeš sarmu u srpskom restoranu u luci, da kupiš original torbu ili sediš u kafeteriji i povežeš se na internet kako bi se video sa nekim preko video-poziva. Takođe, ono na šta možemo da iskoristimo to vreme su divne plaže i nestvarni prizori od jahanja konja u Meksiku, plivanje sa delfinima na Karibima, obilazak gradova Maja u Južnoj Americi…
Šćepovićeva je kazala da je na brodu prvo radila kao frizer, a u sklopu toga i brijanje, nadogradnja trepavica i dodatni tretmani koje učie na obuci u Londonu i sertifikuju osoblje za to.
– Kada sam postala spa-menadžer glavna inspiracija mi je bila moja tadašnja menadžerka koja me naučila da u ljudima vidim ono najbolje, da nagrađujem najbolje jer samo tako mogu da ih motivišem da budu bolja verzija sebe. Rad sa ljudima je bio i ostao moja strast. Što se tiče zarada one se u proseku kreću od 2.000 do 3.000 dolara. Radi se na procenat i koliko se trudiš toliko zaradiš. Ljudi sa Balkana su jako uspešni jer su vešti u komunikaciji. Treba da budeš dovoljno interesantan da promovišeš i kanališeš sredstva koja gosti troše. Balkanci imaju imaju talenat za prodornost, upornost i pre svega druželjubivost, sve je to u radu sa klijentima bitno čak i presudno – naglasila je Šćepovićeva i istakla da je bakšiš izuzetan.
– Uglavnom radite sa Amerikancima, poznatim po dobrom bakšišu, kao izraz zadovoljstva uslugom dobićete odličan bakšiš. Moj naveći bakšiš u karijeri je bio od bračnog para poznatih režisera koji su bili moji gosti za beljenje zuba. Tada nisam znala o kome je reč jer ne nose brendirane tašne i satove već hodaju u japankama i majicama po brodu. Bas ti su jako imućni gosti. Tretirala sam ih sa puno poštovanja, bila ljubazna. Kupili su preperate, ali nije bilo bakšiša… Pomsilia sam: “Pa, dobro nema veze”… Međutim, popodne je ostavljena koverta za mene, kada sam otvorila videla sam keš bakšiš od čak 3.000 dolara. I danas mi vrati osmeh na lice to sećanje, moj najveći bakšiš ikada. kurir.rs
