Jovan se vratio na selo da brine o staroj majki: “Umrla mi je na rukama, njene reči nikada neću zaboraviti”
Saveta je umrla prošle godine u 85. godini života, a njen sin jedinac za Telegraf.rs je otkrio zašto se vratio na selo i kada je fotografija nastala Fotografija starice koja grli svog sina izmamila je istovremeno mnogo i suza i osmeha kada ju je baš on, Jovan Stefanović, objavio na društvenim mrežama uz pesmu posvećenu njoj – svojoj majci Saveti.
Saveta je umrla prošle godine u 85. godini života, a njen sin jedinac za Telegraf.rs je otkrio zašto se vratio na selo i kada je fotografija nastala.
– Ja sam nju mnogo voleo. Jedinac sam. Imao sam mamu, tatu i babu i onda su preminuli… Prvo tata, baba, pa na kraju majka. Sa njom sam proveo 10 godina kada sam se vratio iz Novog Sada. Ta pesma “Volim te majko” koju sam napisao proizašla je iz te neizmerne ljubavi koju sam gajio prema njoj. Rano sam otišao od kuće, kada sam upisao Fakultet političkih nauka u Beogradu. Zatim sam otišao u Novi Sad da radim kao sportski reporter. Supruga me je sa ćerkama napustila 2010. godine. Plakao sam, molio sam ih da me ne ostavljaju, ali ona više nije želela da živi u zajednici. Onda sam doneo odluku da živim nekoliko godina sa majkom. Ispostavilo se 10, do njene smrti. Tako sam se vratio u Pavlovce – priča Jovan za Telegraf.
Saveti je, kako kaže, jako teško pao njegov razvod i jako je patila, ali je ipak u svojoj boli uspela da bude podrška sinu.
– Jako je patila zbog toga što sam se razveo jer to nije bila moja krivica. Prosto, supruga je htela da ode i to je okej. Tada mi je majka bila najveća podrška u kriznim situacijama kroz koje sam prolazio tokom razvoda. Mogao sam da potonem, ali ona nije dala. Nisam se odao ni alkoholu, niti bilo čemu drugom, nego sam postao jači, mnogo jači, sve zahvaljujući njoj – ističe Jovan.
Majci je, ističe, želeo da nadoknadi vreme, doručak, ručak, sve ono što je ona činila za njega
– Bila mi je neverovatna podrška. Nikad nisam želeo da je razočaram. Vratio sam se u Pavlovce, pazio sam na nju i sve je imala, ali onda je pala i polomila kuk. Pamtim te zadnje njene korake kada se požalila da nije dobro. Stavio sam je na krevet i tako je izdahnula, meni na rukama. Pamtim je kao najlepšu i najviše sam je voleo. Taj njen zagrljaj i osmeh nikad neću zaboraviti – priča Jovan kroz suze.
Fotografija koja je izazvala lavinu emocija na društvenim mrežama je, kako kaže, nastala u avgustu i govori sama za sebe.
– Ta fotografija je nastala letos, u avgustu i govori više od 1.000 reči. Taj zagrljaj i njen izaz lica govore sami za sebe – ističe.
Kroz suze za kraj dodaje da jedno nikada neće zaboraviti.
– Kad je se setim uvek je prvo što mi padne na pamet njeno pitanje: “Kad ćeš kući, sine?” – kaže Jovan sa knedlom u grlu.
Volim te majko, s maramom kariranom zapovezanom…s cegerom u ruci, s opancima na nogama.. Volim to rumeno lice rosom okupano, zvezdanih očiju sjaj… Volim te zbog onog mirisa iz štale koji ti se pod kožu podvuko, zbog onog pekmeza crnog od šljiva, žutog od kajsija, zbog one korice leba koji si mašću mazala, crvenom paprikom posipala..
Ti si se mama s prvim petlovima budila, tati na nogama nokte sekla, onu njegovu petu ispucalu puderom zaprašila, sapunom putnjicu skinula. Još si ti mama živa, još kuća nije prazna, jos otvaraš vrata…dok je tebe biće nas…deca će nedeljom baki u naručje, deki na grob da spuste cveće da ga pomiluju. (Telegraf.rs)
