Uznemirujući poziv u Beogradu, čovek šapuće u strahu: Halo, prijateljica ne da da prijavim, ali sve sam video…
Petak. Zvoni telefon u redakciji, novinarka podiže slušalicu, sa druge strane žice čuje se usplahiren muški glas. Ali tih. Sablasno tih i podjednako uznemiren.
– Halo. Želim da prijavim nasilje u porodici, ali da ostanem anoniman – govori uznemireni glas sa druge strane slušalice.
Novinarka Telegrafa: Ko je nasilnik?
Uznemireni muški glas s druge strane žice: Kućni prijatelj
Novinarka Telegrafa: Kako to znate?
– Bio sam prisutan. Prvo je svoju ženu vređao, omalovažavao, pa udarao.
– Da li se to nasilje ponavlja?
– Da.
– A gde se to događa?
– U gradu ****** (ime poznato redakciji)
– Da li ste prijavili policiji? Vi ili ona?
– Ona nije, a meni ne da. Ne želim da kažem svoje ime, ni njeno. Treba mi pomoć (tišina) … šta da radim? (gotovo šapuće)
– Možete i anonimno prijaviti policiji.
– Nisam znao za to, hvala vam.
(kraj razgovora)
Srbija, 2024. godina.
Komšija zlostavlja svoju ženu pred očima komšiluka. A samo se on javio, jedan prijatelj, iako mu je žena zabranila.
– Ona to nasilje nije prijavila policiji, a ne da ni meni – rekao je muškarac koji ne zna šta da radi.
Dva puta nas je zvao. Nadao se da će tako možda uspeti nešto da promeni. I hoće. Dobio je podršku da slučaj prijavi policiji, a i ovaj tekst kao podršku svima ostalima koji postupe po savesti. Koji odluče da ne ćute. Ovo je podrška vama koji vidite nasilje, da isto prijavite nadležnima, jer jedino oni mogu zauataviti nasilnika i zaštititi žrtvu.
Jedan vaš poziv može spasiti život. I hvala vam što ne ćutite.
Koordinator Sigurne kuće, Vesna Jović, za Telegraf je na ovu temu rekla da je pozitivna vest da su se komšije osmelile da prijave nasilje, ali da to pre svega moraju učiniti u nadležnim institucijama.
“Super je što se ljudi otvaraju i podrška tom čoveku. On je pozvao vas, ali on to nije prijavio nadležnim institucijama u Vrbasu. Po pravilu bi on to trebao da prijavi. On se sada plaši jer neće da se njoj zameri. Ljude treba ohrabriti i uputititi da nasilje moraju da prijave, ako se plaše i anonimno, da ne bi došlo do smrtnog ishoda. Za sada, nažalost, nema nekog pomaka što se tiče prijave nasilja od strane komšija, to se dešava vrlo retko. Ovo je jedan vrlo pozitivan primer što se komšija odlučio da to prijavi – rekla je Vesna za Telegraf.rs.
Zakonska je obaveza svakoga da prijavi nasilje u porodici nadležnoj instituciji. Ako ste žrtva pored policije ( na broj 192), nasilje možete prijaviti i javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi. Za dobijanje informacija ili potrebe za emotivnom podrškom, možete pozvati SOS telefon.
Bez obzira na to da li ste prijavu za nasilje podneli jednom ili više puta, institucije su dužne da postupaju po svakoj prijavi.
Nasilje možete prijaviti lično, ako ste Vi žrtva nasilja, a takođe može ga prijaviti i član Vaše porodice, prijatelj, komšija i bilo koje drugo lice. Nasilje se može prijaviti lično, u prostorijama institucije, telefonom, pismeno, putem pošte, kao i putem imejla. Prilikom prijavljivanja, možete se predstaviti ili ostati anonimni – u svakom slučaju prijava će biti razmatrana. (Telegraf.rs)
