Lekari u šoku: Za 2 godine je smršao 100 kilograma, i to BEZ dijete, i sada izgleda ko zmaj (FOTO)

Lekari u šoku: Za 2 godine je smršao 100 kilograma, i to BEZ dijete, i sada izgleda ko zmaj (FOTO)

Na vrhuncu gojaznosti Džon Gabrijel je imao čak 185 kilograma. A onda je odlučio da u potpunosti promeni svoj život i smrša po svaku cenu. Njegova priča o mršavljenju jedna je od najpoznatijih. Radio je kao broker na Vol Stritu, a stres, nezadovoljstvo i opterećenost obavezama rešavao je hranom. Rezultati su stigli 2001. godine, kada je Džon dosegao 185 kilograma. Pokušavao je da smrša, praktikovao mnogobrojne dijete, posećivao lekare, ali njegova kilaža nije ni pomerila.

Džon je uspeo da izgubi 100 kilograma zahvaljujući osnovnim pravilima koje danas savetuje svima. Pročitajte njegovu ispovest:

– Svaka dijeta koju sam isprobao, završila se na isti način. Svaka je imala dugačak spisak namirnica koje nisam mogao da jedem. Temeljno sam sledio dijetu i izgubio malo težine zbog svojih napora i snage volje. Ipak, pre ili kasnije nisam mogao više da podnesem i prekinuo sam, jedući kao divlja zver.

– Sve što sam izgubio, vratilo mi se za samo nekoliko dana, a do kraja nedelje bio sam kilogram ili dva teži nego pre početka dijete. To je trajalo od 1990. do septembra 2001. kada sam dostigao maksimalnu težinu od gotovo 185 kilograma. I onda mi se bukvalno prikazao znak: 11. septembra 2001. zakasnio sam na jedan od aviona koji su oteli teroristi. Shvatio sam da živim na pozajmljenom vremenu. Radio sam posao na Vol Stritu koji me je bukvalno stavio u kovčeg, koji sam mrzeo, ali mi je svemir dao drugu šansu i morao sam da je iskoristim.

– Zato sam odlučio da siđem sa “rolerkoster” dijeta i nikada više im se ne vratim. Umesto toga, odlučio sam da pokušam da shvatim zašto moje telo teži da dobije toliko težine. I ako uspem u tome, pomislio sam, onda ću možda shvatiti kako da ponovo budem mršav. Malo po malo, shvatio sam da kako bih izgubio težinu koja se neće vratiti, nije dovoljno samo da brojim kalorije, već je potrebno da stvorim hormonsku ravnotežu u telu. Budući da ovaj problem leži ne samo u našem telu, već i u našem umu, naš pristup treba da bude sveobuhvatan i da ne uključuje samo kontrolu nad tim šta i kada jedemo, već i analizu našeg psihološkog i emocionalnog stanja.

Na kraju sam sve to uradio. Za samo dve i po godine, izgubio sam više od 100 kilograma, bez ikakvih dijeta. Zadržavam istu težinu više od 10 godina, a za to mi takođe nije bila potrebna dijeta.

 

Jedem ono što želim i kada želim.

Evo šta mi je pomoglo da izvršim ovu transformaciju:

1. Prestao sam sa dijetama

Moje istraživanje mi je pomoglo da shvatim da je moje telo zapravo gladno – ne, ne u opštem smislu te reči, ali mu je stalno nedostajalo određenih hranljivih materija, kao što su omega-3 masne kiseline, sveže zelenilo i visokokvalitetni proteini. Postarao sam se da moje telo dobije što je moguće više hranljivih materija. Ako sam povremeno želeo da jedem u restoranu brze hrane ili jedem slatkiše, umesto da pokušam da se suzdržim, pojeo sam ih. Ali znate šta? Malo po malo, shvatio sam da to više ne želim. Kako se telo naviklo na kvalitetnu i ispravnu hranu, počelo je samo da shvata šta želi da jede.

2. Izlečio sam probleme sa probavom

Kako se ispostavilo, jedan od razloga zbog kojih moje telo nije imalo određene hranljive materije bio je to što je moj probavni sistem bio daleko od najboljeg stanja i zato moje telo jednostavno nije moglo da izvuče sve što je bilo potrebno iz hrane koju jede. Osim toga, problemi sa probavnim procesima uzrokuju upale u organizmu, a hormoni se oslobađaju tako što se naše telo prenosi u režim akumulacije masti. Počeo sam da jedem više fermentisanih i probiotičkih namirnica i uzimao probavne enzime, što mi je pomoglo da normalizujem svoj probavni proces.

3. Shvatio sam zašto imam problema sa spavanjem

Hrkanje je karakterističan problem za mnoge gojazne ljude. Hrkanje stvara hormonski poremećaj u telu koji doprinosi povećanju težine povećanjem nivoa kortizola u organizmu, što zauzvrat dovodi do želje za brzom hranom i povećanja otpornosti na insulin u organizmu. Ali u većini slučajeva, hrkanje se može lako tretirati pomoću CPAP mašine koja konstantno duva vazduh u nos i usta kako bi se izbeglo blokiranje disajnih puteva, zbog čega vaš san postaje mnogo jači i bez problema, pa počinjete bolje da spavate.

Većina ljudi koji hrču čak i ne znaju za to, osim ako im o tome ne kažu oni sa kojima žive. Pa, saznao sam da je moje hrkanje, ili apneja, kako ga je doktor zvao, bio jedan od najgorih trenutaka sa kojim su se morali da se suoče. Od dana kada sam kupio CPA mašinu, imao sam više energije u toku dana, ali i želja za slatkišima i brzom hranom sa drastično smanjila. Šta je, kao što ptretpostavljate, učinilo da mi se težina polako spušta – ali ne vraća.

4. Počeo sam da radim određene mentalne vežbe

Kao i hrkanje, stres povećava nivo kortizola i upalne hormone u telu. Ovi hormoni izazivaju stalnu glad u vama, a takođe prebacuju vaše telo na stalni režim skladištenja masti. Međutim, većina ljudi jednostavno ne shvata koliko je važno da naučimo da živimo bez stresa. Koristio sam svoja jutra da odradim par rituala koji će mi smanjiti stres.

5. Učinio sam život mnogo smirenijim

Smanjio sam troškove, preselio u kuću koja me koštala mnogo manje od stare, i počeo sam da uzgajam nešto hrane koju jedem. Zahvaljujući tome, moj život je postao mnogo mirniji i potpuniji. I shvatio sam da mi se stvarno sviđa osećaj gladi, samo bih otišao u vrt i pokupio sveže voće ili povrće. Moje telo je bilo očišćeno od stresnih hormona koji su ranije bili u njemu i pretvorili ga u mašinu za skladištenje masti.

6. Bavio sam se emocijama i problemima

Paradoksalno, ali nekim ljudima dodatna težina daje osećaj sigurnosti – oni misle da ih sloj masti na telu nekako odvaja od spoljašnjeg sveta. I ja sam bio u sličnoj situaciji i znam da sam morao da se nosim sa emocionalnim problemima koji su me naveli da na sličan način težim dodatnoj “sigurnosti”. Počeo sam da vizualizujem svoje strahove i fobije, što mi je na kraju pomoglo da se oslobodim prošlih trauma i ubedim svoje telo da će za njega biti mnogo bolje bez ove dodatne težine.

I nemojte da mislite da ovaj problem nije uobičajen. Tokom godina koje sam proveo radeći sa klijentima, došao sam do zaključka da je oko 65-70% mojih klijenata koristilo dodatnu težinu kao oblik zaštite. Nazvao sam to “emocionalnom gojaznošću”. Ali kada se bavite svojim emocijama i prekinete vezu viška težine i sigurnosti, otkrićete da je vaše telo sada spremnije da se razdvoji od nagomilane masti. Nakon što sam prekinuo ovu vezu, i salo je prestalo da ispunjava svoju svrhu – debeli oklop je prestao da mi daje osećaj sigurnosti – istopilo se kao sneg na vrelom suncu. objektiv.rs

Share this content:

You May Have Missed