HODALA JE NA SVE ČETIRI I NIJE GOVORILA: Marinu su odgajali majmuni u džungli, pronašli je lovci i PRETVORILI JOJ ŽIVOT U PAKAO
Marina Čepman je uspostavila novi život i osnovala porodicu nakon što se preselila u Englesku – ali tvrdi da su je kao dete oteli i odgajali kapucini u kolumbijskoj džungli. Marina Čepman, koja sada ima 73 godine, tvrdi da su je odgajali kapucini te da je naučila da jede kao oni, da se ljulja sa drveća i spava u izdubljenom deblu.
Njen život se ponovo okrenuo naopačke jer tvrdi da je pronađena u divljini i bolesno primorana na prostituciju pre nego što je stigla u Englesku da bi krenula redovnim putem sa mužem i decom u Zapadni Jorkšir. Majka dvoje dece predstavila je svetu svoju priču u knjizi “Devojka bez imena”, koju je napisala zajedno sa njenom ćerkom, a njeno izvanredno putovanje sada se prikazuje u novoj seriji Ben Fogle: Novi životi u divljini.
Marina tvrdi da je oteta 1954. godine, kada su bande koje se bave trgovinom dece bile uobičajena pojava u Kolumbiji.
– Videla sam ruku kako mi pokriva usta. Crnu ruku i belu maramu. Onda sam shvatila da su me dve osobe odvele – rekla je Marina. Iz nejasnih razloga, kasnije je bačena u prašumu.
Posle otprilike dva dana kaže da je videla grupu kapucina i počela da ih kopira da bi preživela. Gledala bi koje orašaste plodove i bobice jedu, hvatala banane koje su ispustili i pila iz svojih pojila. Na kraju – kada je počela da hoda na sve četiri i prestala da govori – majmuni su počeli da je prihvataju.
– Jednog dana mi je jedan od mlađih sleteo na ramena i, ako nikada nisi bio zagrljen, a ova životinja stavi ruke na tvoje lice, kažem ti da je to najlepši dodir – rekla je.
Tamo je bila oko pet godina dok je nisu pronašli lovci. Tvrdi da su je lovci odveli u bordel u Kukuti i da je kasnije postala dete sa ulice pre nego što je na kraju našla posao kao sobarica – stoji u knjizi.U kasnim tinejdžerskim godinama radila je u glavnom gradu Bogoti i pratila porodicu za koju je radila na tom putovanju u Veliku Britaniju, dok su pokušavali da emigriraju. Godine 1978. proveli su šest meseci u Bredfordu, gde je Marina upoznala i zaljubila se u Džona Čepmena, orguljaša u evangelističkoj crkvi u kojoj je obožavala.
Par je potom dobio dve ćerke, Vanesu, koja sada ima 40 godina, i Džoanu (43), a Marina je postala domaćica. Par i dalje živi u trosobnom polu u Alertonu, predgrađu Bradforda. Ali to nije bila laka tranzicija za Marinu, jer je bila prinuđena da ponovo uči sve iz detinjstva – od kako da se pravilno oblači do kako da uzme hranu.
Međutim, nije mogla da se uzdrži od nekih svojih divljih sklonosti, jer se njena ćerka Vanesa seća kako se njena majka ljuljala sa drveća kada ju je pokupila iz škole. Obično bi duvala u pištaljku i mahala sa grana drveta na koje se upravo popela.
– Znala sam da druge mame to ne rade, ali to je bila samo mama. Moja razigrana mama – priseća se naslednica i dodaje:
– Volela je prirodu, pravila je staze sa preprekama u zadnjoj bašti, ispuštala majmunske zvuke, penjala se po drveću. Naši kućni ljubimci su bile životinje koje je mama uhvatila za nas – imali smo nekoliko divljih zečeva koji su na kraju pobegli i galeba.
Kritike Kada je objavljena Marinina knjiga, naišla je na skepticizam. Neki su sugerisali da je fantazija, drugi da njen mozak stvara lažna sećanja zbog traume iz detinjstva. Ali Vanesa je uverena da je sve istina.
– Rađeni su različiti testovi kako bi se utvrdilo da li je moja mama zaista bila u džungli, jer je očigledno da su mnogi ljudi skeptični. I ja bih bila da ona nije moja mama. Otkrili su da mama ima čudne bolesti džungle koje miruju u njenoj krvi, a koje nikako ne bi mogla da ima da njena priča nije istinita. (Kurir.rs/Mirror/I.M.)
