Poruka koja slama srce: Roditelji dječaka ubijenog u beogradskoj školi objavili njegov takmičarski pismeni sastav
Odlaskom iz Srbije imaću prilike i da obiđem neke znamenitosti drugih zemalja, doživim nešto nezaboravno, razvijem nova prijateljstva, napisao je Andrija Čikić u svom eseju Roditelji dječaka Andrije Čikića, koji je poginuo u masakru kojeg je počinio njegov školski drug Korsta K., u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu, odlučili su da objave poruku koja slama srca svakome ko ima zrnce ljudskosti u sebi. Oni su objavili esej kojeg je napisao Andrija o tome šta očekuje od vremena za koje se nadao da ga ima pred sobom. Suzana i Miloš Čikić su pojasnili kada je i kako nastao ovaj esej.
– Dragi prijatelji,
U ovoj našoj tragediji i bolu koji nikada neće proći imamo potrebu da sa vama podelimo nešto lepo, a ipak toliko bolno da nam već slomljena srca dodatno cepa. Želimo da sa vam pokažemo takmičarski rad našeg Andrije Čikića 7/2 kojim je na ovogodišnjem takmičenju Essay 2022. u organizaciji KU Božidarac osvojio drugo mesto. Esej je pisan na temu “Novi početak“ zadatu od strane organizatora. Tema je lepa, izazovna.
Nažalost, taj san, jedan novi početak nije imao prilike ni da pokuša da ostvari jer mu je život oduzet pucnjem iz pištolja i pogotkom u srce, pucnjem iz pištolja iz ruke vršnjaka iz odeljenja kome niko iz tog razreda nikada nije učinio ništa nažao, napisali su Andrijini roditelji u poruci.
Svi imamo neke nove početke. Nekima novi počeci pedstavlju prepreku u životu dok su za neke novi počeci novi izazovi, uzbudljive avanture, životni cilj… To može biti polazak u školu, preseljenje ali i neka nova simpatija. Za mene novi početak predstavlja moje buduće školovanje u inostranstvu. U muzičku školu sam krenuo sa šest godina. Sada imam trinaest i idem u sedmi razred osnovne i prvi razred srednje muzičke škole. Naporno je, moram priznati, ali ako volite ono što radite ništa nije teško.
Tokom dosadašnjeg muzičkog školovanja osvojio sam brojne nagrade na republičkim i medjunarodnim takmičenjima. Moji profesori smatraju da sam veoma talentovan i savetuju mi nastavak školovanja van Srbije na nekoj od prestižnih akademija.
Obrazovanje u inostarnstvu za mene predstavlja jedan veliki izazov na koji ću, nadam se, moći da odgovorim uz podršku mojih rodtielja, prijatelja i profesora. Odlaskom u inostranstvo moraću da se prilagodim novom okruženju: drugačijem načinu rada, drugačijoj kulturi, visokim zahtevima akademije… Možda ću morati da učim nove jezike i budem spreman na situacije u kojima ću oslonac imati samo u sebi. Moraću da vodim računa i o svakodnevnom životu, a imaću samo 17 godina. Ipak verujem da ću biti spreman.
Odlaskom iz Srbije imaću prilike i da obiđem neke znamenitosti drugih zemalja, doživim nešto nezaboravno, razvijem nova prijateljstva. Na akademiji ću upoznati i druge talentovane muzičare sa kojima ću zajedno moći da sviram. Ko zna, možda i napravimo naš mali orkestar koji će zasvirati kompozicije Mocarta, Štrausa, Mahlera na nekoj ogromnoj sceni. Nadam se da ću imati prilike da upoznam i neke svetske poznate pijaniste kao što su Lang Lang, Ivo Pogorelić, Jevgenij Kisin,… Možda će mi se ukazatu i šansa da budem student masterklasa prestižnih profesora.
Međutim, prestižne akademije, poput Džulijarda u Americi, Kraljevske muzičke akademije u Velikoj Britajiji ili Moskovkog konzervatorijuma, zahtevaju velika novčana ulaganja te se ja nadam da ću biti dovoljno dobar da zaslužim stipendiju za školovanje na nekom ovakvom univerzitetu.
Ja sanjam velike snove i nadam se da ću ih jednog dana ostvariti. Odlazak u inostranstvo je samo deo mojih snova, samo još jedan novi početak. Možda sada mislite da sam samo zanesenjak i da su moji snovi nedostižni ali ja verujem da uz talenat i rad nemoguće ne postoji, napisao je Andrija prošle godine.
Podsjećanja radi, Kosta K. je 3. maja ove godine ušao naoružan u školu koju je pohađao. Prvo je ubio školskog čuvara, a potom je nastavio pucati. Na mjestu događaja ubio je još osmero, a ranio šestero djece. Jedno dijete je naknadno podleglo povredama u bolnici. titox.net
