ĆERKA MI JE POSTALA GRADSKA GOSPOĐA, SAD JOJ JE MOJA KUĆA PRLJAVA: Brzo je zaboravila kako je živeti na SELU
Gospođa Tereza bori se s problematičnim ponašanjem svoje ćerke – s jedne strane je velikodušna i brižna, sve joj kupi, odveze je na preglede kad treba, pomogne joj rešiti probleme poput majstora, ali uvek kad dođe na nedeljni ručak, umesto pozdrava već krene prigovarati da joj nije čisto i da joj se gadi kod nje jesti.
“Prvo mi gleda jesu li ladice čiste, briše svaku kašiku i viljušku. Onda viče zašto ne perem suđe u mašini, a ne na ruke, a ja sam sama i trebaju mi tri dana da se to nakupi, neću, lakše mi je oprati. Onda gleda da stepenice nisu čiste, pa joj je stolnjak ‘pun mrlja još od prošli put’. Na kraju mi govori i da obučem čistu majicu za vreme ručka. Ma to vam je postala jedna fina gradska gospođa koja je umislila da sad mene može stresirati oko čistoće”, poverila se Tereza za Moje vrijeme.
Kako kaže, ona se još i trudi sve održavati urednim, ali na selu u kući s vrtom nije lako paziti na besprekornu čistoću, kao što je to u malom stanu u gradu.
“Čistim tri dana pre nego što dođu, a onda donesem drva u kuhinju, i opet piljevine svuda. Ne možete na selu, ako se bavite drvima, njivom, cvećem, zimnicom, lekovitim biljem, ako kuvate svaki dan, ne možete nikako stalno imati besprekorno čisto. Unuka onda čuje majku pa i ona krene prigovarati, ma, pravo da vam kažem, jedino mi je zet srećom toliko dobar da se ne meša u ta naša natezanja”, kaže žena.
“Ćerka ne shvata koliko me stresira”
“Ja mislim da ona uopšte ne razmišlja o tome da to mene toliko vređa i da sam svaki put kad odu nazad za Zagreb, danima frustrirana. Nemam s kim o tome po selu razgovarati, svi se samo hvale decom, a znam da kod nikoga nije sve divno i krasno”, govori gospođa Tereza.
“Kad usporedim s drugima, moji ćerka i zet su vredni, visoko su se školovali i sami se izborili za dobra radna mesta. Ćerka ne zna šta bi mi donela, od odeće do hrane. Moja prva komšinica još od svoje bedne penzije mora davati nesposobnom sinu, jer ju oguli do kože čim dođe penzija. Taj će već pedeset godina napunit valjda, a malo radi, pa ne radi, kako god, neću ulaziti, ali ja znam da on stalno izvlači novac od nje. A ona bi mu dala zadnji cent, ne krivim je, i sama sam takva”, govori nam.
Njena ljubav prema ćerki, zetu i unuci je bezuslovna. “Muž mi je rano umro, nisam postavila granice na vreme, a sada više ne vredi šta ja govorim neka me pusti na miru s tim. Govorim joj neka je meni u kući kako je, moje je, ali me ne čuje”, ispričala je.
“Evo sada su mi se najavili da će doći nekoliko dana na godišnji, jedva čekam da mi dovedu unuku jer se nismo dugo videli. Ali iskreno da vam velim, izdaleka me strah da će čim uđe u kuću ćerk naći dlaku u jajetu, a nekad mi se čini da samo to i traži. Ali što ću, kad ih volim, a i ne znam što mi donosi sutra i koliko ću ih trebati”, zaključila je Tereza. (stil.kurir.rs)
