12 SIMPTOMA PODMUKLE “BOLNIČKE BAKTERIJE”: Od BLAGE UPALE do oštećenja debelog creva i SEPSE – karatak je put
Klostridija je bakterija koja izaziva tešku infekciju debelog creva. Simptomi mogu varirati od dijareje do oštećenja debelog creva koje može biti opasno po život. Ova podmukla bakterija često se naziva – “bolnička bakterija” jer se najčešće javlja u bolnicama.
Clostridioides difficile (klostridija) je bakterija koja izaziva infekciju najdužeg dela debelog creva. Simptomi mogu varirati od dijareje do oštećenja debelog creva opasnog po život, piše klinika Mejo. Ova bakterija uglavnom pogađa starije odrasle osobe u bolnicama ili u ustanovama za dugotrajnu negu, ali može da se javi i van njih. Ljudi koji su van ovih ustanova takođe mogu dobiti infekciju klostridijom. Sojevi bakterije koji mogu izazvati ozbiljne infekcije češće pogađaju mlađe ljude.
Simptomi infekcije
Do pojave prvih simptoma obično dolazi u roku od 5 do 10 dana nakon početka uzimanja antibiotika, ali se mogu javiti već prvog dana ili čak do tri meseca kasnije. Najčešći simptomi blage do umerene infekcije su: vodena dijareja tri ili više puta dnevno duže od jednog dana, blagi grčevi i osetljivost u stomaku. Ljudi koji imaju tešku infekciju klostridijom gube previše telesne tečnosti tj. dehidriraju što u nekim slučajevima zahteva bolničko lečenje. Infekcija ovom bakterijom može izazvati upalu debelog creva.
Simptomi teške infekcije uključuju:
vodenastu dijareju čak 10 do 15 puta dnevno
grčeve i bol u stomaku, koji mogu biti jaki
brze otkucaji srca
gubitak tečnosti
groznicu
mučninu
povećan broj belih krvnih zrnaca
insuficijenciju bubrega
gubitak apetita
natečen stomak
gubitak težine
krv ili gnoj u stolici
Infekcija bolničkom bakterijom koja je teška i iznenadna može izazvati upalu i povećanje debelog creva, što se naziva toksični megakolon i može dovesti do sepse pa se pacijenti tada borave na odeljenju intenzivne nege u bolnici. Međutim, toksični megakolon i sepsa nisu uobičajeni kod infekcije ovom bakterijom.
Loša higijena olakšava širenje bolničke bakterije
Bakterija klostridija ulazi u telo kroz usta. Može početi da se razmnožava u tankom crevu a kada stigne do debelog creva, može osloboditi toksine koji oštećuju tkiva, uništavaju ćelije i izazivaju vodenu dijareju, navodi klinika Mejo.
Ove bakterije mogu dugo da žive na mestima kao što su:
ljudski ili životinjski izmet
različite površine u prostoriji
neoprane ruke
zemljište
voda
hrana, uključujući meso
Kada bakterije ponovo nađu put u probavni sistem, one se aktiviraju i izazivaju infekciju. Pošto bolnička bakterija može da živi i van tela, lako se širi a loša higijena olakšavaju širenje bakterija. Neki ljudi nose ovu bakteriju u svojim crevima, ali se nikada od nje ne razbole. Oni mogu širiti infekcije a da nisu bolesni.
Problematična stolica i groznica alarm za posetu lekaru
Neki ljudi imaju vodenu stolicu tokom ili ubrzo nakon terapije antibioticima što može biti uzrokovano bakterijom klostridija. Ako imate neki od ovih simptoma, potrebno je da konsultujete lekara:
tri ili više vodenaste stolice dnevno
simptomi traju više od dva dana
nova groznica
teški bol u stomaku ili grčevi
krv u stolici
Boravak u zdravstvenim ustanovama je faktor rizika
Većina infekcija bolničkom bakterijom javlja se kod ljudi koji borave ili su nedavno bili u zdravstvenim ustanovama. To uključuje bolnice, staračke domove i ustanove za negu starih lica. Ovo su mesta gde se bakterije lako šire, upotreba antibiotika je uobičajena a osetljivo zdravlje ljudi stavlja ih u veliki rizik od dobijanja infekcije. U bolnicama i domovima za stara lica, ova bakterija se širi na:
ruke
ručke kolica
ručke na krevetima pacijenta
noćne stočiće
toalete i lavaboe
stetoskopi, termometri ili druge medicinske instrumente
telefone
daljinske upravljače
Kako se leči klostridija?
Pacijentu se ukida antibiotska terapija koju je uzimao pre nego što se infekcija pojavila i menja se za neki drugi antibiotik ukoliko je potrebno. Takođe, zbog problema sa dehidratacijom daje se infuzija. Deo terapije su i probiotici čiji je cilj da sačuvaju dobre bakterije u crevnoj flori.
Dužina lečenja infekcije zavisi od težine stanja, simptoma koje izaziva i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Mere prevencije širenja infekcije uključuju:
Pranje ruku – Zdravstveni radnici treba da se uvere da su im ruke čiste pre i posle lečenja svake osobe o kojoj se brinu. Preporučuje se korišćenje sapuna i tople vode jer sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola ne uništavaju bakteriju.
Posetioci zdravstvenih ustanova takođe treba da peru ruke sapunom i toplom vodom pre i posle izlaska iz sobe ili korišćenja kupatila.
Mere predostrožnosti za kontakt – Ljudi koji su hospitalizovani sa infekcijom bakterijom klostridija imaju posebnu sobu ili dele sobu sa nekim ko ima istu bolest. Osoblje bolnice i posetioci nose rukavice za jednokratnu upotrebu i izolacione haljine dok su u prostoriji.
Temeljno čišćenje – U bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, sve površine treba pažljivo dezinfikovati proizvodom koji sadrži hlor. Bakterija klostridija može preživeti proizvode za čišćenje koji nemaju izbeljivač. (kurir.rs/mayoclinic.org)
