“MISTERIJA SKOKA SA ZGRADE” Pre 8 godina Mahir (14) se zbog ZLOSTAVLJANJA bacio sa 8. sprata, ali tragediji tu nije bio kraj!
Tačno 8 godina navršilo se od tragične smrti dečaka Mahira Rakovca iz Sarajeva. Tragedija je pogodila ceo region, a niko nije mogao ostati ravnodušan. Mahir, tada 14-godišnji dečak, počinio je samoubistvo 14. decembra 2015. godine skočivši sa osmog sprata zgrade u kojoj je stanovao. Javnost su uzdrmale reči njegove majke Alise Mahmutović i očuha Dubravka Lovrenovića, oboje uglednih profesora, da je Mahir žrtva vršnjačkog nasilja i seksualnog zlostavljanja u školi.
Njegova majka Alisa, potresnim i bolnim rečima, pre svoje smri, govorila je o svom sinu, o svemu što mu se dogodilo, upozoravala….
– Majka sam, a deteta nemam. Moj dečak, moj Mahir, koji nije imao loše ocene, nije pio, nije se drogirao, nikome nije pravio probleme, a najmanje je bilo koga zlostavljao, izgubio je svaku nadu, jer je u školi bio višestruko izdan. S jedne strane od svojih drugova, s druge strane od onih koji su ga prvi morali zaštiti, ako ništa drugo, onda zato jer im je to zakonska obaveza. Svi šute. Moje dete, na moju beskrajnu tugu, nije izdržalo, ali se svejedno i s razlogom bojim za druge – govorila je ona.
Smrt dečaka Mahira izazvala je brojne polemike u BiH i regionu. Izazvala je i proteste u gradovima širom zemlje uz poruku: “Stop vršnjačkom nasilju“. Tog kobnog 14. decembra, Mahir je zapalio školsku torbu u kojoj su bile knjige, obuo se, popeo na najviši sprat solitera i – skočio. Kada je vest o samoubistvu 14-godišnjaka odjeknula u medijima, niko nije mogao ni da zamisli šta se iza nje krije. Komšije su kasnije ispričale da su videle dečaka koji je sat vremena sedeo na prozoru požarnih stepenica.
Moram da ti oktrijem tajnu…
Šta je bilo u Mahirovoj glavi tih sat vremena, nikada nećemo saznati, ali klupko jezivih okolnosti koje su prethodile samoubistvu počelo da se odmotava dan nakon njegove sahrane, kada je Mahirov drugar pozvao njegovog očuha i rekao da mora da mu otkrije tajnu.
– Otišao sam u stan kod tog dečaka i njegove majke. On je prvo naterao majku da obuče kaput i rekao joj da izađe iz stana. Dva puta je zaključao vrata, uzeo daljinski i pojačao TV na maksimalno. Rekao sam mu da smanji TV, jer možemo tiho pričati toliko da čak kad bi njegova majka i bila tu, ne bi čula razgovor – ispričao je tada očuh malog Mahira, dodajući da se sve saznalo dan nakon sahrane.
– Taj dečak i moj Mahir su prošli isti tretman zlostavljanja. Bili su silovani, vezivali su ih za radijator i terali da govore: “Ja sam gej”, Mahirovu majku su nazivali ku****, govorili su mu ‘dubi’, ‘dubson’ i slično – ispričao je tada Dubravko Lovrenović, inače nekadašnji profesor Filozofskog fakulteta.
Čim su informacije o brutalnom tretmanu kom je Mahir bio podvrgnut obelodanjene, pokrenuta je istraga koja je trebalo da rasvetli ovaj slučaj i utvrdi eventualne propuste u radu škole. Međutim, niko nije očekivao obrt. Ispostavilo se da je Kantonalno tužilaštvo utvrdilo da u ovom slučaju nije bilo tragova nasilja, kao ni propusta u radu obrazovne ustanove.
I tu ova tragedija ne završava. Godinu i mesec nakon Mahira, otišao je i njegov očuh Dubravko Lovrenović, istoričar i akademik. Preminuo je 17. januara 2017. nakon borbe s teškom bolešću, s karcinomom. Nekoliko meseci kasnije, pridružila im se i Alisa, poslednja iz porodice okovane tragedijom. Umrla je 26. juna 2017. u Tuzli. Takođe od karcinoma Poslednjih meseci Alisa i Dubravko Lovrenović bili su angažovani u borbi protiv vršnjačkog nasilja nakon tragične smrti njihovog dečaka. Međutim, mesecima posle tragedije, oglasio se Muhamed Rakovac, Mahirov biološki otac, koji je bio potpuno suprotnog mišljenja i iskaza, u odnosu na sve ono što se prethodno pisalo.
“Ja ne znam ništa više osim onoga što se piše po medijima, ali u svakom slučaju ima mnogo kontradiktornosti. Sumnjam u svu ovu priču o tome kako su ga deca zlostavljala i kako je on zbog toga napravio to što je napravio. Sumnjam u priču Alise i Drubravka, mislim da nije tačna! Mislim da nije bilo vršnjačkog nasilja, možda samo u verbalnom smislu, ali u zlostavljanje sumnjam”, istaknuo je Rakovac.
Muhamed, kaže kako nikada ništa nije primetio.
“Ja modrice nikada nisam primetio, samo sam prilikom same obdukcije tela, video modricu ispod Mahirovog desnog oka, a mislim da to nije nastalo usled pada, niti od zlostavljanja u školi – možda je u kući. Verujem da su Alisa i Dubravko neke stvari kazali kako bi zaštitili sebe, jer je majka sada staratelj, a meni mora položiti račune. Ja sam bio u Tužilaštvu, u policiji i dao svoju izjavu. Mahira sam poslednji put sam video 1.11.2015. godine, a u međuvremenu smo se čuli telefonom. Od 2.12. nisam mogao uspostaviti kontakt s njim, zvao sam, telefon je zvonio, ali mi se nije javljao”, rekao je na kraju Muhamed.
Podsećanje na ovu tragediju na Fejsbuku je delila i majka malog Alekse Jankovića, dečaka čija ja sudbina takođe potresla Srbiju i region. Mahirov slučaj veoma je sličan je Aleksinom. I ovja dečak, u svojoj 14. godinei, u maju 2011. godine ubio se skokom sa zgrade. (Kurir.rs)
