Ovo je najemotivnija priča u Srbiji! Ivana ne zaboravlja svoju donorku organa: Čekam bebu, nazvaću je po njoj
Ivana je uvek bila vedrog duha, čak i kada se sve rušilo oko nje, nikada nije prestala da se nada i veruje
Tog dana, kada je nažalost jedna devojčica od 15 godina napustila ovaj svet, u tom momentu sam se borila za život i čekala novu jetru. Njena nesebična porodica u najtežim momentima odlučila je da kaže “da”. Tako je nas nekoliko dobilo novi organ, među kojima sam i ja. Kada sam kasnije saznala od koga sam dobila organ, odlučila sam da ako nekada budem imala devojčicu, daću joj ime – Sofija, počinje priču za Telegraf, Ivana Joksić (32) iz Beograda, koja je 2018.dobila novu jetru i šansu da živi normalnim životom.
Sada je u sedmom mesecu i očekuje devojčicu, te će se na ovaj način odužiti svojoj donorki, koju, kako kaže, ne zaboravlja. Ivana je uvek bila vedrog duha, i kada se sve rušilo oko nje, nikada nije odustala od toga da se nada novom, zdravom i boljem životu. Ona radi, ima divnu porodicu i dečka sa kojim sada čeka dete.
Kada je imala 23 godine osetila je simptome, ali su oni bili potpuno bezazleni na prvi pogled, da bi kasnije saznala da ima cirozu jetre.
– Sećam te promene kože, neki blagi umor, ali ništa nije delovalo kao da će biti ozbiljno. Međutim, kada se klupko odmotalo postala sam kadnidat za transplantaciju već sa 26 godinu, kada je ciroza jetre dostigla poslednji stadijum, priča Ivana za Telegraf.
Kako dodaje u ovoj bolesti ima jedna dobra stvar koja je i svakako i loša, ništa ne boli.
– Nisam mogla da radim, da putujem, pila sam lekove. Često sam imala temperaturu, ležala, pila nenormalne količine tečnosti, i bilo je nekako poražavajuće za mene da ne mogu ništa. Ali uvek sam bila optimista i borac. Ako treba organ, u redu, pojaviće se, i tako je i bilo. Nažalost, jedna mlada decojčica izgubila je život a ujedno je spasila nekoliko ljudi jer je porodica bila nesebična. Tada sam rekla sebi da ću opravdati tu šansu i odužiti joj se, zato sam odlučila da ako dobijem ćerku da joj dam ime Sofija, priča nam Ivana.
Od tada do danas, ona nije odsutala i sve vreme vodi sasvim normalan život, a sada će se ostvariti i kao majka.
– Uvek sam se nadala, zato želim da apelujem na sve koji čekaju organ da se nadaju, da veruju i da ne klonu koliko god bilo teško. I meni je bilo i teško, i situacija je bila i ozbiljna i kritična, ali verovala sam. S druge strane želim poručiti onima koji nažalost ne mogu spasiti nekog svog, da znaju da taj neko može živeti kroz nekog drugog i spasiti nekoliko života, poručuje Ivana.(Telegraf.rs)
