“MILANE, TI LI SI?”: Ko je nahuškao srpske mladiće da stradaju u bezumnoj akciji kod manastira Banjska
Mnogo je pitanja poslije oružanog okršaja koji je za sobom ostavio žrtve u selu Banjska na sjeveru Kosova, a malo je odgovora.
Ko je organizovao paravojnu jedinicu od 30 ljudi (mada mi već javljaju da ih je bilo više od 100) da uđe na sjever Kosova i sukobi se sa kosovskom policijom, zašto su ovi ljudi blokirali most u 2.30 ujutro, da li su obezbjeđivali neki transport, šta je bio cilj ove akcije, ko ih je evakuisao, ko ih je naoružao i obučio, gdje su obučavani, kako je moguće da srpske službe bezbednosti nemaju pojma da se ovako nešto sprema jer ovakav avanturizam može poprilično da košta Srbiju?
Na većinu ovih pitanja nećemo dobiti odgovor, bar ne u skorije vrijeme, piše novinar portala nova.rs Ratko Femić.
U nastavku prenosimo ostatak njegovog teksta, bez ispravki:
Elem, verovatno je neko računao na to da će da napravi kontrolisani incident, a nakon pogibije kosovskog policajca situacija je izmakla kontroli.
Posle takvog debakla džaba Vojska Srbije vozika kamione i oklopna vozila prema Raški. Džaba će biti i foto-sešni haubica u blizini Jarinja. Znali smo i pre, a znamo i sada šta bi se desilo kada bi se ostvario scenario sažet u jednom od popularnijih grafita među navijačkom mladeži „kad se Vojska na Kosovo vrati“.
Slike dobro naoružanih ljudi, u modernim uniformama, maskiranih na opasno, sa ručnim bacačima prebačenim preko leđa, nisu na kraju ove balkanske tragedije ostavile utisak neustrašivih i sposobnih ustanika, jer su, verovatno neplanirano, naišli na jak otpor i srušili mitove godinama uzgajane u jednom delu javnosti da će takvi jednog dana zapaliti varnicu koja će Kosovo, ili bar njegov severni deo, vratiti pod okrilje Beograda.
Nekoliko izvora kao kolovođu ovih nesrećnika pominje jedno ime – Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste.
To je onaj što se prošle godine snimao negde iznad Leposavića i poručio „Vratio sam se, a vi znate šta to znači“. Ko nije znao šta to znači, sad je saznao. Radoičića Priština dovodi u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića, a u Srbiji firme ovog političara dobijaju unosne poslove.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prstom je uperio u Srbe sa severa Kosova koji su se sami organizovali. Jeste ih pravdao rečima da nisu mogli da trpe torturu Aljbina Kurtija, ali je istovremeno u pokušaju da skine sumnju sa sebe, krivicu svalio na njih kojih je tamo sve manje. A i ovi koji su ostali većinom se osećaju izdanim.
Setite se samo onog 26. maja kada su kosovski specijalci upali u zgrade opština na severu Kosova. To je onaj dan kada je Srpska lista, produžena ruka Vučićeve SNS, komandovala pokret za Beograd jer je ljudstvo trebalo u što većem broju dovesti na (kontra)miting podrške predsedniku Srbije. Kurti je tada iskoristio momenat i na opustošeni sever poslao specijalce.
Već pri povratku svojim kućama razočarani ljudi, istini za volju samo neki od njih, počeli su da se bune i skandiraju u autobusima pogrdne parole upućene nikom drugom do onome kome je trebalo aplaudiraju na kontramitingu. Nekoliko dana nakon toga ogorčeni narod umalo nije linčovao predsednika Srpske liste Gorana Rakića.
Kako li će tek posle ovog poslednjeg povoda koji je dat Kurtiju da dodatno pojača represiju reagovati narod koga je neko nagovorio da napusti kosovske institucije, pre svega policiju?
Ne može se reći da ovakvom razvoju događaja nije kumovalo i indiferentno držanje međunarodne zajednice prema dijalogu Beograda i Prištine u smislu izostajanja sankcija za nesprovođenje onoga što je već dogovoreno.
Naposletku i Vučić je pokazao da držanje zapaljivih govora u UN ne rešava situaciju. Sada već odaje utisak čoveka kome događaji izmiču kontroli, a upravo ga je verovanje u sposobnost da može da kontroliše situaciju, utiče na kosovske Srbe i reši pitanje Kosova vaspostavilo na poziciju „faktora mira i stabilnosti“.
To što Vučiću više neće titrati partneri sa Zapada manja je šteta od onoga šta će se neminovno desiti ako se ovakav trend nastavi – i ono malo Srba koji su ostali dole krenuće put centralne Srbije. Tako na ljude utiču represija i mrtvački sanduci. Bojim se da će na srpskoj strani biti više od četiri sahrane. Leševi ne mogu da se sakriju. novi.ba
