“POZVAO ME JE I REKAO DA NAŠE ANE VIŠE NEMA” Majka u*ijene devojčice iz “Ribnikara” iskazom rasplakala sve u sudnici: “SAMO TRI DANA KASNIJE JOJ JE BIO ROĐENDAN”
Na samom početku suđenja roditeljima dečaka ubice iz OŠ “Vladislav Ribnikar”, govorili su roditelji ubijene Ane Božović. Majka devojčice, Ninela Radičević, svoje svedočenje započela je rečima da su oni do 3. maja bili srećna porodica.
– Ništa nam nije bilo teško da uradimo za naše dvoje dece. Bili smo roditelji koji se bave njima – rekla je Božović.
Potom se osvrnula na kobni 3. maj.
– Veče pre 3. maja mi smo se vratili sa puta, ali smo se već dogovarali šta ćemo raditi popodne – započela je ona.
“Gde ti je Ana?”
Kako kaže, pre nego što je primila poziv od drugarice, čula je sirene koje su odzvanjale.
– Imala sam čudan osećaj, ali sam sebi rekla da je Ana u školi. Onda sam otišla u prodavnicu da bi me pozvala drugarica i rekla: “Gde ti je Ana?”. Rekla sam da je u školi i pitala je čemu takva panika. Rekla mi je da je bila pucnjava, nakon čega sam ostavila korpu i krenula pravo ka školi – priseća se Ninela.
Prema njenim rečima, Ana je to jutro saznala da će biti dežurna.
– Dežurni učenici sede na samom ulazu i nekako to što se dogodilo, znala sam da je moralo da prođe pored dežurnih učenika. Došla sam ispred škole, a Anini drugari iz razreda su izašli. Tu je i bila razredna. Tek sada mi je jasno da je ona znala šta se dogodilo – kaže Radičević.
Ona je tada zvala Anu na telefon, međutim, niko se nije javljao.
– Mozak jednostavno tada ne prihvata informacije i hvata se samo za ono što mu odgovara, poput informacije da su neka deca zaključana u sali za fizičko – rekla je ona.
Informaciju da je nastradao radnik obezbeđenja i da ima nastradale dece, Božović kaže da je odbacila svrstavajući je u “čaršijske priče”.
– Ivan me je pozvao u jednom trenutku i rekao: “Ane više nema”. Sećam se da je to bilo prekoputa Instituta za sudsku medicinu. Znate, mi se ceo život pripremamo za takvu vrstu vesti, ali nikad za dete. To je bio šok. Pitala sam ga šta to priča, kako nema, sela sam u auto i došla do policijske stanice na Vračaru. Tu je bio Ivan, ja sam želela da uđem unutra.. Stajali smo na ulici i pomišljali kako to nije moguće – objašnjava majka devojčice.
Nakon toga, kako ona priča, otišli su kod njenih roditelja.
Ninela otkriva da im je rečeno da će telo njihovog deteta biti na Institutu za sudsku medicinu, međutim, kada su tamo otišli, rečeno im je da telo još uvek nije stiglo i da je obdukcija planirana za sutradan.
– Ja sam to odbila, rekavši da se već zna uzrok smrti, međutim, rekli su mi da je to neophodno – priča slomljena majka.
Tokom iskaza Ninele Radičević svi u sudnici su plakali.
Ona je ispričala da je nakon saznanja da joj je dete ubijeno imala potrebu da opet ode do škole, nadajući se da će je videti.
– Tu sam srela direktorku škole i pitala sam je da li je to stvarno Ana jer ju je ona identifikovala. Rekla mi je da jeste i tada mi je sve bilo jasno. Razredna se više nije javljala na telefon. Ja to razumem – rekla je Radičević.
Ona je ispričala da je potom ušla u kuću u kojoj je Ana bila pre samo 3 sata.
– Tu smo razgovarale, a nje sada više nema – rekla je ona.
Radičević je rekla da je 6. maja Ani bio rođendan.
– Zahvalna sam što sam videla Anu 6. maja. Delovala mi je mirno. Mi smo je obukli onako kako je htela. 6.maja sam prvi i poslednji put poljubila naše dete – rekla je ona.
Kako kaže, njima vreme više nije saveznik.
– Deca rastu, a naše Ane više nema – rekla je ona.
Svedočila majka Andrije Čikića
Prvi je pred sudsku govornicu izašao Ivan Božović, Anin otac kojem je postupajući sudija rekao da ispriča kako se osećao kako se događaj dogodio, kako su se osećali sve vreme, kako nakon toga, kako kada su saznali za smrt i da li poznaju porodicu Kecmanović.
– Treći maj je počeo kao bilo koji školski maj. Ona se spremila za školu, obukla je suknjicu, bilo je slikanje za almanah što je njoj bilo veoma važno. Ja sam je poljubio i ona je krenula u školu. Ja sam taj dan morao da odem po psa, pošto smo se veče pre toga vratili iz Soluna. Krenuo sam po psa koji je bio na čuvanju i video sam da imam propušten poziv u 8.33 od Ane. Ubrzo sam je pozvao i ona mi je rekla da su ona i Bojana dežurne i da želi da naruči hranu u Meku. Ja sam joj rekao dobro, da treba da odem po psa, pa ću podići novac i odneti joj da ona i Bojana naruče – ispričao je Božović.
Majka ubijenog Andrije Čikića govorila je o svom sinu, o tom 3. maju i kakav im je život bez sina jedinca. a sve detalje njenog svedočenja pročitajte ovde. Podsetimo, na suđenje roditeljima dečaka ubice danas su došle porodice Božović – Radičević, Čikić, Martinović, Aćimović, Kobiljski, Anđelković.
Ovo ročište se odnosi na parnični postupak koji je usledio nakon prijave 27 članova porodica ubijenih u OŠ “Vladislav Ribnikar” koji su podneli tužbu protiv dečaka ubice, njegovog oca Vladimira Kecmanovića, majke Miljane Kecmanović i protiv škole.
Tužba zbog koje se danas održava ročište je podneta zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha. Takođe, ovom tužbom je zatražena i novčana renta, dakle buduće davanje određenog iznosa novca od dana presuđenja pa dok za to traju uslovi – i to na ime buduće nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica. (blic.rs)
