2 DECENIJE RADILA ZA DRUGE, A ONDA REŠILA DA POKRENE SVOJ BIZNIS: U Srbiji je retko ko čuo za ono što ona gaji, a NELI ODLIČNO IDE
Njen otac zna baš sve o njihovim neprijateljima. Pune tri decenije mason pčele su njegov hobi i naučni izazov, a Neli Jović su od prošle godine – biznis šansa i nova karijera. Nela je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirala u Londonu, doduše kanadskom, u Ontariju. Krenula je i na doktorske studije, ali je put vratio u rodni Beograd.
U dosadašnjoj karijeri je bila asistent botanike na Šumarskom fakultetu, radila u Ministarstvu zaštite životne sredine, švedskoj agenciji za statistiku, Ambasadi Švedske u Beogradu, a trenutno polovinu radnog vremena angažovana je u Ambasadi Norveške. Ostatak dana, posvećena je mason pčelama. Ova domaća vrsta pčela ima više potencijala i uloga u ekosistemu. Najpre, najefikasniji su oprašivač biljaka koje cvetaju u proleće, a naročito voća.
– One pre svega mogu da pomognu voćarima da unaprede količinu i kvalitet prinosa – objašnjava Nela i naglašava:
– Ova metoda je dokazana u svetu i broj prodatih mason pčela stalno raste. Žitarice oprašuje vetar, dok proizvodnja voća je u velikoj meri zavisna od insekata oprašivača (40-90% je manji rod u odsustvu oprašivača).
Njen otac, Ljubodrag Mihajlović, penzionisani profesor entomologije na Šumarskom fakultetu, proučava ih i gaji godinama. I to u vikendici u Draževcu.
– On je jedan od pionira proučavanja mason pčela kod nas i specijalista je za njihove prirodne neprijatelje. Objavio je mnogo radova i bio član komisije za ocenu i odbranu doktorskog rada na ovu temu – dodaje Nela.
Mason, ili kako ih još zovu zidarice, solitarne, samice i pčele voćnjaka, imaju niz prednosti u odnosu na medonosne kada je oprašivanje voća u pitanju. Kako nam Nela objašnjava, medonosne koleginice lete na višim temperaturama, a voću su najpotrebnije u rano proleće kada su temperature niže, jer tada voćke cvetaju.
– Mason pčele su aktivne na 7-8C, a medonosne tek iznad 12-13C i ne izlaze po kiši i vetru koji mason pčelama ne smetaju u tolikoj meri – pojašnjava Nela.
Kako kaže, anatomski su predodređene da mogu da pokupe više polena i svoje potomstvo hrane polenom kojim obiluju cvetovi voća.
– Medonosne uglavnom sakupljaju nektar, a cvetovi voća ga malo imaju i zato im nisu interesantni. Medonosne moraju da se iznesu iz voćnjaka u vreme prskanja. Mason pčele svoj životni ciklus završe pre maja i upotrebe insekticida – dodaje ona.
Ove divlje pčele ne žive u košnicama već u trskama i ne prave med. Žive godinu dana. Lete od februara do kraja aprila. Tada se pare, mužjaci uginu, a ženke polažu jaja u trsku i sakupljaju polen i oprašuju biljke do maja. U maju uginu, a mlade su zaštićene u trskama i prskanje, koje kreće, njima ne smeta. Lako se gaje i ne zahtevaju nikakvu prehranu ni tretmane.
A evo kako Nela može da zaradi od priorodne nadmoći mason pčela:
– Voćarima prodajemo ili iznajmljujemo za sezonu čaure sa mason pčelama. Iz položenog jajeta se formira larva koja raste i isplete čauru ili kokon. Za stabilne populacije pčela je bitno je da se tokom jeseni i zime kokoni izvade iz trske, očiste od prirodnih neprijatelja i drže u frižideru. To voćari mogu i sami da rade, ali oni koji imaju veće površine uglavnom biraju da taj posao čišćenja i čuvanja povere nama, tj. da ih „iznajme za sezonu“.
Mason pčele ne proizvode med. Nisu ni opasne. Nisu agresivne, jer nemaju koloniju koju bi branile, pa retko nekog ubodu. Ako se to i desi, ne izazivaju alergijske reakcije. I tu se krije drugi biznis potencijal ovih insekata.
– Jedna grana našeg biznis modela su voćari. Prošle godine smo imali nekoliko desetina klijenata – dodaje Nela Jović. – Druga grana su hobisti – ljubitelji prirode. Već su počeli i kod nas da se prodaju „hoteli“ za pčele, tako da ćemo ih i mi imati u ponudi, ali dizajnirane da odgovaraju potrebama pčela. Moja drugarica ih je uspešno gajila prošle godine na petom spratu na Banovom Brdu. I na kraju, tu su društveno odgovorna preduzeća – kaže Nela.
Ona veruje da će prepoznati vrednost postavljanja hotela za pčele u urbanim i školskim baštama u svojim zajednicama, i na taj način pomoći ovim vrednim i korisnim oprašivačima ali i podići svest o njihovom značaju.
– Svi oprašivači su ugroženi, a 75 odsto naše hrane zavisi od njih, a zabrinjava i podatak da je nedostatak oprašivača uzrok pola miliona smrti godišnje u svetu. Ovo su naše, domaće vrste, jedna među više od 730 vrsta pčela koje žive u Srbiji.
Tako je biolog, stručnjak za molekularnu genetiku biljaka, posle oko dve decenije rada za druge, rešila da pokrene svoj posao. Prošle godine je registrovala poljoprivredno gazdinstvo. Pauzilara je godinu dana staž u Ambasadi Norveške, a sada radi skraćeno.
– Upotreba mason pčela u Srbiji nije mnogo rasprostranjena i retko ko da je čuo za njih, ali raste broj voćara koji ih koriste, što je dobro. Neki ih prodaju preko oglasa, ali nisam naišla na registrovano gazdinstvo. Ja sam rešila da vodim legalan posao – kaže Nela Jović.
Jedno je sigurno, Nela je čvrsta u odluci da ispuni svoju misiju – želi da što više ljudi sazna i uveri se u efikasnost oprašivanja voća i jednostavnost gajenja ovih korisnih domaćih pčela. kurir.rs/ Infostud
