VEĆ DVE GODINE ŽIVIM POTPUNO SAMA NA OSTRVU I SREĆEM SAMO MEDVEDE: Potpuno sam prsla od posla, a sad znam TAJNU SREĆNOG ŽIVOTA
Žena, koja je samu sebe proglasila nomadom, živi sama na udaljenom ostrvu u Britanskoj Kolumbiji poslednje dve godine, nakon što je dobila posao kao upravnica i negovateljica. Ona na ovom ostrvu sreće samo medvede – i to joj potpuno odgovara.
Amanda je aktivna na društvenim mrežama, ali tamo ne otkriva svoje prezime, otkrila je svoj nekonvencionalan način života van interneta u Jutjub videu za Exploring Alternatives. U kratkom dokumentarcu ona objašnjava da nikada nije usamljena i da se ne raduje baš zbog putovanja u najbliži grad da nabavi zalihe ili poseti doktora.
Tokom letnjih meseci, vlasnici ostrva ga posećuju u trajanju od četiri do osam nedelja, ali inače, Amandin jedini oblik društva na ostrvu je njen pas Breskvica i lokalne divlje životinje, “medvede, pume, vukove, puno jelena i grbavih kitova.”
Što se tiče toga kako je završila na ostrvu, Amanda je rekla da je doživela sagorevanje (burnout) jer je svoje dvadesete godine provela u centru Vankuvera i da je u pokušaju da pobegne od gradskog života kupila veliki čamac. Živela je na svojoj jedrilici oko 10 godina u Vankuveru, ali pošto je njen prethodni pas Baterkap postajao stariji, odlučila je da se vrati na kopno. Posao čuvara pojavio se nakon što je objavila oglas na Fejsbuku, a ostalo je istorija.
Što se tiče smeštaja, Amanda živi u maloj kolibi na ostrvu koja je “izgrađena verovatno pre oko 25 godina”.
– Lepo je i udobno i jednostavno mi je savršeno. Postoji lepa mala kuhinja i ima mali prostor za jelo… i dve spavaće sobe. Kabina se 100 posto zagreva pomoću peći na drva koja prostor održava lepim i zdravim zimi.
Uz Amandinu kolibu, na izbočini je još jedna, koja se leti iznajmljuje, a tu je i imanje na kome borave vlasnici ostrva kada ga posete. Na ostrvu postoji čamac kako bi ona mogla da stigne do grada na “posetu lekaru ili u nabavku namirnica”. Da bi dopunila svoj prihod, Amanda radi kao frilens veb dizajner. Ostrvo ima satelitski internet tako da može da se poveže sa spoljnim svetom.
U određenim delovima ostrva postoji signal za mobilni telefon, ali Amanda kaže da se ne seća kada je poslednji put telefonirala. Dotakla se malo i toga kako izgleda njen dnevni raspored, i ostrvljanka kaže da svakog jutra provede oko tri sata radeći na imanju pre nego što pređe na svoj posao veb-dizajnerke. Neki od njenih poslova uključuju sečenje drva za ogrev, košenje trave i brigu o stakleniku. Pošto je ostrvo zaštićeno, Amandi nije dozvoljeno da seče drveće, pa ona ili seče drveće koje je već palo ili kupi drveće koje donese plima, a kako kaže, toga bude dosta. Zimi temperatura opada i na ostrvu pada sneg oko dve nedelje.
Nekada se jave i velike oluje, za koje Amanda kaže da “mogu biti pomalo zastrašujuće”. Još jedan zastrašujući aspekt samog života na ostrvu je populacija medveda, pa ona uvek nosi sprej za medveda u slučaju bliskog susreta. Zahvaljujući dodatku solarnih panela, ostrvo je skoro potpuno samoodrživo. Postoji bunar koji obezbeđuje vodu za piće i u plasteniku se mogu uzgajati neki proizvodi od povrća. U mračnijim mesecima postoje četiri generatora da sve radi.
Gledajući unapred, Amanda kaže da vidi sebe kako ostaje na ostrvu još dugo vremena.
– Mislim da ću ovog leta pokušati da izađem iz svoje jedrilice i istražim ovo područje jer je tako lepo. Nekako sam nomad, ali zaista uživam što sam ovde. Definitivno se vidim ovde barem narednih nekoliko godina. Definitivno me je naučilo da mi ne treba mnogo da bih bila srećna… Izolacija je nešto u čemu zaista uživam i volim samoću. Tako je mirno, tako mirno, tako tiho. (Kurir.rs/BlicŽena/T.J.)
