TAMARA (25) IZ BANJALUKE, MLADA O KOJOJ SVI PRIČAJU U raskošnoj venčanici se kamionom odvezla do crkve i rekla sudbonosno “da”: Nesvakidašnja priča o ljubavi iz kabine teretnjaka…
Tamara Ćutković Blagojević (25) iz Banjaluke je mlada o kojoj se već nedeljama piše na društvenim mrežama širom Balkana. Sa razlogom! Osim što je tokom svog najsrećnijeg dana u životu blistala u beloj venčanici, ona je pokazala i kako zna da bude pravi veseljak u kabini kamiona koji vozi.
Za volanom grdosije za kojim ne bi mogao da se nađe svako odvezla se u bračni život sa suprugom s kojim, kako kaže za “Blic”, već devet godina deli i dobro i zlo.
– Venčali smo se 15. jula ove godine. Snimak je nastao sasvim slučajno, dok sam vozila prema crkvi. Pričali smo u kabini i slušali radio, u tom trenutku je počela pesma i mene su neke emocije obuzele. Fotograf Stefan je sa svojim timom bio zadužen za snimanje cele svadbe, ali nije bio dogovor da snimamo ništa tokom vožnje do crkve. Ipak, setio se da zabeleži ovaj spontani trenutak i sačuva mi sećanje za ceo život – kaže Tamara.
Kako kaže, mladoženja je sa kumom i deverom kamionom došao do njene kuće, gde se održavao deo ceremonije. Tamara je potom sa kumom, deverom i fotografom nastavila vožnju do crkve, za volanom, naravno. Nakon venčanja u crkvi, supružnici zavetovani na ljubav odvezli su se kamionom na slikanje, a potom i u salu. Tada je kamionom upravljao Tamarin muž.
Reakcije na snimak na društvenim mrežama bile su burne, ali jedino su Tamarine uspomene ono što je vredno svakog pomena.
– Mene je oduševila reakcija gostiju kada su videli da je moj sadašnji suprug došao kamionom po mene sa ostatkom svatova. Ja sam naknadno videla snimke i fotografije na kojima su emocije toliko pomešane i upravo ti zapisi pričaju priču tako da je to nestvaran osećaj – kaže Tamara za “Blic”.
Novopečena nevesta vozi kamion već dve godine, a njen suprug sedam. Njih dvoje rade u dvojnoj posadi u istom kamionu, a njihova priča o zajedničkom šoferstvu počela je kada je njen sadašnji suprug radio kao dostavljač po Banjaluci. Tamara je završavala srednju školu i posle nastave je uvek išla do najbližeg mesta gde joj je suprug istovarao robu kako bi provela vreme sa njim.
Ja sam od njegovih početaka bila tu, ne znajući da su to i moji počeci. Dakle, pre sedam godina ja sam počela da shvatam taj život vozača, a pre dve godine sam počela da ga živim. Roditelji su mi najviše pomogli obezbedivši mi novac za polaganje, ali su i bili podrška da uspem u onome što želim – kaže Tamara.
Kako objašnjava Tamara za “Blic”, zbog njene građe i izgleda svi pomisle da je dete, pa su se mnogo čudili kad je vide samu. Na utovarima i istovarima su svi uvek spremni da joj pomognu.
– Meni je u početku teško padalo to što sam imala malo sna i neredovnu ishranu. Što se tiče fizičkog posla još nisam naišla na prepreku koju nisam savladala. Učena sam da ne postoje muški i ženski posao, već samo posao za koji sam sposobna ili nisam. Vožnja u međunarodnom transportu donela mi je i puno rada, predivnih pejzaža, novih puteva i prijatelja – kaže Tamara.
Utovar i istovar robe ne padaju joj teško, jer podeli poslove sa suprugom. S druge strane, čekanja i nesporazumi u određenim situacijama umeju da je zamaraju. Tamara nam je opisala kako izgleda zajednički život dvoje šofera koji voze iste ture.
– Što se tiče obavljanja higijene, to je uglavnom na parkinzima sa pumpama koje su obezbeđene tuševima, ali uvek nosimo sa sobom dva kamperska tuša. Veće pumpe imaju vešeraj, što nam omogućava često pranje odeće. Spremanje hrane je nekad otežano, na plinskoj boci spremamo jer smo navikli na kuvano. Vikend pauze uglavnom praktikujemo da provodimo na autohofovima sa nekim sadržajem u blizini (tržni centri, parkovi, zatvoreni bazeni) i obavezno market. A imamo familije svuda po svetu pa često spojimo lepo i korisno i provedemo vreme i sa njima – kaže Tamara.
Vozačica kamiona koja se i na svoje venčanje odvezla istim kamionom ističe da onaj ko poželi da se bavi ovim poslom mora da bude psihički jak, jer neće stići na svaki rođendan, godišnjicu, kafu sa prijateljima. Njen posao prati mnogo odsustva od kuće i mora znati da se nosi sa tim.
Najdraži deo vožnje Tamari je od 19 sati do ponoći, kad pusti muziku i uživa u čistini puteva, a najteži joj je onaj kad treba da svane. Od 17 država koje je sa suprugom posetila najizazovnija im je bila Rusija. Uprkos svim poteškoćama, mlada Banjalučanka se pronašla u ovom poslu i odgovara joj život profesionalnog vozača.
– Tako ćemo živeti dok ne dođe vreme da osnujemo porodicu, onda ćemo se prilagođavati datoj situaciji. Zasad ostajemo po nekoliko meseci na putu, pa budemo dve do tri sedmice kod kuće, u zavisnosti od obaveza koje nas čekaju. Volimo dolazak kući, ali i odlazak na posao jer se u kamionu najbolje odmorimo. Suprug je mnogo ponosan na mene, jer sam opravdala sve što sam naučila od njega kroz ovaj posao. To je još jedan podsticaj! Ako se još neka devojka hoće upustiti u ovaj posao samo bih joj poručila da se sve može sa jakom voljom – kaže Tamara. blic.rs
